Brojne anegdote, afere i tračevi koji su pratili život Amedea Modiljanija, kao i zaista tragična životna sudbina, decenijama su zasenjivali njegov likovni doprinos.
Sve do kraja 20. veka on nije uvrštavan u udžbenike istorije umetnosti.
Recimo, u 34-tomnom „Rečniku umetnosti“ piše da je stvorio „neke od najboljih portreta početkom 20. veka“ ali mu je posvećeno manje od tri stranice – u poređenju sa 18 o Pablu Pikasu ili 11 o Anriju Matisu. Standardni udžbenik na fakultetima, „Jansonova istorija umetnosti“, na svojih 1188 strana uopšte ne spominje njegovo ime.
Poput mnogih svojih kolega i Modiljani je imao brojne ljubavne afere i odavao se alkoholu i drogama, ali su „sporne anegdote“ i „apokrifni izvori“ stvorili „jetku legendu“ koja ga predstavlja kao jednoličnog umetnika koji je živeo teško i umro mlad, kaže Mark Restelini, odličan poznavalac Modiljanija i nekadašnji upravnik Luksemburškog muzeja u Parizu.
– On je bio umetnik intelektualac i važan član avangarde, ali nakon smrti o njemu je stvorena drugačija slika. Kao da je na njega bačena neka kletva – ocenuje Restelini.
Modiljanijeva nezavisna priroda i činjenica da njegova figurativna umetnost nije bila u skladu sa tadašnjom pariskom školom apstrakcije, obeležili su ga kao ekscentika i neshvaćenog usamljenika što je, ispostaviće se, netačno.
On se družio sa ostalim umetnicima na Monparnasu, od kojih su mu neki i pozirali: Haim Sutin, Pablo Pikaso, Dijego Rivera, Huan Gris, Mak Žakob, Žan Kokto, Žak Lipšic…
Proučavaoci poznog modernizma često su potcenjivali Modiljanija i odbacivali njegovo delo jer nije bilo dovoljno ‘oštro’ za to vreme, jer je bio figurativni umetnik u vreme cvetanja avangarde i raznih izama: kubizma, dadaizma, nadrealizma, futurizma…
On lično nije bio priklonjen nijednom pokretu i odbijao je da ga svrstavaju u nekakve okvire. Tvrdoglavo je insistirao na svojoj različitosti.
Poslednjih dvadesetak godina drugačije se gleda na njegov ugled i doprinos svetu umetnosti.
No, njegov opus jedan je od najkontroverznijih jer je reč o jednom od najkopiranijih umetnika na svetu.
Kristijan Pariso, predsednik Arhiva Modiljani u Rimu, koji je imao legalno ovlašćenje da određuje autentičnost Amedeovih dela, uhapšen je 2013. zbog sumnje da je krivotrvorio dokumenta.
Trenutno postoji šest različitih sistemskih kataloga dela (catalogue raisonné) ovog umetnika, ali nijedan nije u potpunosti prihvaćen od strane naučne zajednice.
Mark Restelini radi na svojoj verziji, koja bi trebalo da bude najpouzdanija i najobuhvatnija do sada.
Kraj
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar