"Nije na Putinu da odlučuje o tome": Britanija i Francuska šalju vojne timove u Ukrajinu, Makron izneo novi plan

Delegacija iz Velike Britanije i Francuske biće poslata da sarađuje sa ukrajinskim oružanim snagama kao deo takozvanih snaga za obezbeđenje, otkriveno je tokom samita u Parizu kojem su prisustvovali i Kir Starmer i Volodimir Zelenski.

Međutim, Makron je naglasio da takve snage neće biti zamena za mirovne trupe koje bi održavale eventualni prekid vatre između Rusije i Ukrajine.

„Ništa nije isključeno, razmotrićemo pomorske, kopnene i vazdušne snage“, upozorio je. „Ova snaga za obezbeđenje ne treba da zameni mirovne trupe na liniji kontakta, niti snažnu i robusnu ukrajinsku vojsku.“

On je priznao da Vladimir Putin nije pristao na takav plan, ali je poručio da „nije na Rusiji da odlučuje šta će se dešavati na ukrajinskoj teritoriji.“ Makron kaže da su se zemlje saglasile da nastave da podržavaju Ukrajinu kako bi je postavile u najbolju moguću poziciju, ponovo optužujući Rusiju da se pretvara da učestvuje u pregovorima, dok istovremeno pojačava napade na Ukrajinu.

On kaže da su mnoge zemlje dale dodatna obećanja o pomoći Ukrajini, uključujući i francusku najavu pomoći u iznosu od 2 milijarde evra prethodne noći. Takođe se pridružuje drugim liderima u stavu da „nije vreme za ukidanje sankcija“, jer mora doći do konačnog mirovnog rešenja pre nego što se to desi. Navodi da su se učesnici dogovorili da održe i pojačaju pritisak, uključujući i na rusku „flotu iz senke“.

Makron kaže da su ministri spoljnih poslova dobili zadatak da ispitaju specifična pravna pitanja u vezi sa svim snagama koje bi mogle podržati prekid vatre, i da o tome izvešte u roku od tri nedelje. Takođe napominje da trenutno ne postoji jednoglasnost oko slanja evropskih snaga za obezbeđenje, iako dodaje da to nije preduslov da bi se sa tim nastavilo. Ali, kaže da postoji širi konsenzus da bilo kakve buduće bezbednosne garancije moraju biti zasnovane na tri stuba: jaka ukrajinska vojska, uz zajedničku francusko-britansku misiju koja će otići u Kijev kako bi utvrdila potrebe i mogućnosti za podršku budućoj vojsci Ukrajine; snage za obezbeđenje, koje neće biti raspoređene na liniji fronta, već u „strateškim“ oblastima; i šira inicijativa za ponovno naoružavanje Evrope i predstavljanje evropskog stava i zahteva u mirovnim pregovorima, uzimajući u obzir ruski napredak poslednjih godina, uključujući raspoređivanje dodatnih snaga u Belorusiji.

Dodaje da će rad biti nastavljen, a on i premijer Velike Britanije Kir Starmer su dobili mandat da održavaju zamah ove grupe. Makron je rekao da je njegov fokus na onome što Evropa može da uradi za sebe. „Moramo se nadati najboljem, ali se pripremiti za najgore“, izražavajući nadu da će se SAD pridružiti evropskim snagama za obezbeđenje, ali i naglašava da Evropa mora znati šta da radi ako se to ne desi. On ističe da su SAD „pouzdan“ saveznik, dok je više puta hvalio inicijativu predsednika Trampa i njegovu volju da okonča ovaj sukob, odbijajući da komentariše izjave drugih koje su se pojavile u TV emisijama.

Makron priznaje da se stavovi SAD i Francuske ponekad mogu razlikovati, ali naglašava da Evropa mora biti sposobna da brani svoje interese. Takođe navodi da će ponovo razgovarati sa Trampom u narednim satima, i kaže da će, ako Rusija ne prihvati američki predlog za prekid vatre, to pružiti SAD jasniju sliku o pravoj poziciji Moskve.

Starmer: Sada je vreme za pojačavanje sankcija Rusiji

Britanskog premijera su pitali kakav je stvarni napredak postignut od strane koalicije nakon nekoliko sastanaka.

Kir Starmer kaže da se napredak ogleda u rastućoj volji, broju učesnika i entuzijazmu za koaliciju.

„Jasno je da je došlo do političkog napretka u smislu zamaha“, rekao je.

Dodao je da se Vladimir Putin vratio svom starom obrascu delovanja te da je potrebno dodatno pojačati ekonomski pritisak.

„Učesnici sastanka bili su izrazito jedinstveni u stavu da sada ne treba popuštati ili ukidati dosadašnje sankcije“, rekao je.

„Naprotiv, sada je vreme za pojačavanje sankcija Rusiji.“