EU gubi poverenje u Vučića: Umesto u kancelariji, dočekali ga u restoranu i tražili mu ono čega se najviše plaši - poštene izbore

Šest dana pre nego što će zbog posledice korupcije u vrhu vlasti pasti nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu i ubiti šesnaestoro ljudi, u Beogradu je boravila šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja se otvoreno divila svom domaćinu Aleksandru Vučiću na “reformama” koje je njegova vlast sprovela na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

“Srbija je već jedna od najnaprednijih zemalja u procesu pristupanja i pokazali ste da dela prate vaše reči, zbog čega radimo na otvaranju klastera 3″, rekla je predsednica Evropske komisije na zajedničkoj konferenciji za medije održanoj u Palati Srbija.

Zbog njenih reči negativno su reagovali i najveći zagovornici članstva Srbije u EU. Gošći iz Brisela zamerala se neiskrenost i to što je svojim nastupom dodatno ohrabrila autokratu da nastavi da gazi institucije, guši medijske slobode i gasi poslednje tragove vladavine prava u zemlji.

A onda je pala nadstrešnica.

Kako je u periodu nakon tragedije u Novom Sadu, 1. novembra 2024., otkrivan obim korupcije koji je pratio izgradnju železničke stanice, tako su studentski i građanski protesti rasli. Tražeći odgovornost, insistirajući na ispunjenju zahteva i pokretanju institucija, studenti i građani su gurnuli Vučića u defanzivu i naterali ga da ogoli svoju vlast i pokrene respsivni aparat identičan onom koji se viđa u Belorusiji i Turskoj…

Sve je kulminiralo 15. marta, kad je na ulice Beograda izašlo nekoliko stotina hiljada građana i kad je najveći protest u istoriji Srbije okončan upotrebom zvučnog oružja.

Bez zajedničke konferencije za medije i saopštenja

Zvuk iz pomenutog oružja kao da je prenuo iz sna i zvanični Brisel, pa je Vučić, kako je naveo kasnije, morao da objašnjava svojim domaćinima se to dogodilo i ko je napao mirne demonstrante. Po završetku razgovora, predsednik Srbije je bio sam na konferenciji za medije i odgovarao je na pitanja pažljivo odabranih novinara iz režimskih medija.

Fon der Lajen i Košta nisu bili u njegovom društvu.

“Rekao sam mojim domaćinima da nije bilo nikakvog zvučnog topa, da smo spremni da to provere na svaki način i da ćemo pružiti odgovor i Evropskom sudu za ljudska prava, bez obzira što to nigde u Evropi nije zabranjeno za korišćenje“, pravdao se on.

Od Ursule fon der Lajen, koja je ga u Beogradu opisivala kao odlikaša i “vrhunskog sprovodioca reformi”, stigla je poruka na društvenoj mreži Iks, a čak ni ona ovog puta nije mogla da nađe nešto pozitivno.

“Zemlja mora da sprovede reforme povezane sa EU i da preduzme odlučne korake ka slobodi medija, borbi protiv korupcije i izbornoj reformi. Budućnost Srbije je u EU“, saopštila je Fon der Lajen na društvenoj mreži X.

I njen kolega Košta je poslao identičnu poruku, navodeći da je potreban napredak u oblastima slobode medija, borbe protiv korupcije i izbornoj reformi. Dodao je da od opipljivih rezultata u ovim oblastima koristi mogu imati svi građani Srbije.

Izborne reforme, o kojima do sada nisu govorili zvaničnici EU, postale su važno pitanje nakon decembarskih izbora 2023. godine kad su međunarodni posmatrači ustanovili grubo prekrajanje volje građana, a opozicija optužila vlast za krađu glasova.

Sada, u situaciji kad predsednik Srbije najavljuje nove izbore po starom receptu kao pokušaj izlaska iz krize, Evropska unija je skrenula pažnju na ovaj problem.

“Ovaj sastanak uopšte nije bio prijatan za Vučića. Nije bilo zajedničke konferencije za medije, a to je neuobičajeno jednako kao i to što su se sastali u restoranu, a ne u nekoj od prostorija zvaničnih organa EU”, ističe u razgovoru za “Novu” potpredsednik Evropskog pokreta Vladimir Međak.

Naš sagovornik objašnjava da je sve vazano za ovaj susret posledica događaja unutar Evropske unije, podsetivši na pismo 31 evroposlanika koji su apelovali na Fon der Lajen da otkaže susret sa Vučićem.

“To očigledno daje rezultate, jer je Vučić nakon sastanka njih izvređao i nazvao poslušnicima. Samo nije rekao čiji su poslušnici? Dakle, definitivno je došlo do promene u EU, jer ovo nije bio srdačan sastanak poput onog u oktobru u Beogradu. Teme koje su Fon der Lajen i Košta potencirali tokom razgovora su sve one od kojih Vučić beži”, podvlači Međak.

Kriza potresa Srbiju, a Vučić se (uzalud) nada klasterima

Iako je nezamislivo da članstvo u EU dobije zemlja u kojoj je vladavina prava ugrožena do mere da policija ne reaguje kad ih građani dozivaju u pomoć dok ih pred njihovim očima napadaju ljudi bliski vlasti, gde muškarce pod fantomkama i čekićima u rukama čuva žandarmerija dok se kreću u improvizovanom kampu nadomak Predsedništva Srbije, Vučić je posle sastanka naglasio da je srećan i da očekuje otvaranje dva klastera u pregovorima za članstvo do kraja godine.

Koliko je to realno u godini kad je u Srbiji najveća politička kriza u poslednjoj deceniji?

“Sastanak se desio manje-više ovako brzo zbog krize u zemlji i bio je u neuobičajenom formatu. Oni su se i ranije sastajali na ovaj način, ali sa svim liderima Zapadnog Balkana, ali pošto takvih susreta nema u poslednje vreme, očigledno je da je ovaj sa Vučićem bio organizovan iz konkretnog razloga, a to može da bude samo politička kriza u Srbiji”, naglašava Nemanja Todorović Štiplija, urednik portala European Western Balkans.

Kad je reč o promeni odnosa vrha EU prema Vučiću, Štiplija ističe je evropskim liderima jasno da su zahtevi studenata potpuno u skladu sa onim što i zvanični Brisel traži od Srbije u pregovaračkom procesu.

“Posle višemesečnih protesta i izlaska velikog broja građana na ulice, ni evropske institucije ne mogu da ostanu samo nemi posmatrači. Reakcija Ursule fon der Lajen je priznavanje onoga što se znalo svih ovih deset godina - da je došlo do urušavanja intitucija i zarobljavanje države. Sve one pohvale od ranije padaju u vodu”, smatra Štiplija.

S druge strane, Međak smatra da je Fon der Lajen ostaje poslednji zaštitnik Vučića i Srpske napredne stranke u EU, kao i Evropska narodna partija u kojoj SNS pridruženi član.

“Ona je i dalje taj poslednji zaštitnik, inače bi sve što se sada vidi odavno ‘iskuljalo’ i ne bi imali ovakve neutralne poruke, već vrlo jasno bi rekli šta ne valja u Srbiji. Ovde se stalno priča šta bi trebalo da uradi Srbija, a niko ne kaže zašto do sada nešto nije uradila. Niko ne postavlja pitanje ko je doveo do toga da nemamo fer i poštene izbore, iako smo ih imali pre 12 godina. Taj deo fali i to je zasluga EPP, čiji je SNS deo, a koji ih i dalje štiti”, zaključuje Međak.