0
Rođenom u krajnjem siromaštvu, Grantu je rečeno da mu je majka umrla kad je bio dete. Međutim, ona je u stvari bila smeštena u psihijatrijsku ustanovu...
Tokom procesa kastinga za “Arčija” – predstojeću seriju o životu Kerija Granta, ćerka pokojnog glumca, Dženifer, imala je nekoliko, čvrstih kriterijuma. Glumac koji glumi njenog oca morao je da bude uglađen, naravno, prema Kerijevoj javnoj ličnosti. Morao je da bude hladnokrvan – njen tata se strastveno samousavršavao u tome. I morao je da je oduševi na način koji je odražavao intenzitet njene veze sa muškarcem koji je u 62. godini odustao od ogromne karijere da bi se posvetio isključivo njenom vaspitanju. Čak i po standardima Holivuda, ovaj poslednji detalj bio je ekscentričan, piše „Gardijan“.
Prošlo je više od 35 godina otkako je Keri umro i kako je psoloednji put razgovarao sa ćerkom, tuga je još uvek prisutna. Dženifer Grant je bila beba kada su se njeni roditelji razveli – njena majka je bila glumica Dajan Kenon – i sa njenim ocem je živela do njegove smrti, kada je imala 20 godina.
„Kada će prestati da mi nedostaje?“ napisala je Dženifer Grant u svojim memoarima 2011. iako, naravno, odgovor je nikada, rad na seriji joj je pomogao da zatvori krug između oca kojeg je poznavala i nesklada njegovog skrivenog porekla – teškog vaspitanja u Engleskoj. „Mislim da je to priča koja zaslužuje da bude ispričana“, kaže Dženifer (57) za “Gardijan” iz svoje kuće u Los Anđelesu, gde živi sa svoje dvoje dece i radi kao glumica – poslednji put u filmu Breda Pita “Vavilon”. „Serija će doprineti da neko ceni tatu mnogo više. Toliko je toga bilo potisnuto – to je bila pomalo tajna i nije morala biti. Nije bilo ništa sramotno što je uradio kao šestogodišnji dečak.”
Nijedan aspekt njegovog odrastanja nije se pojavio u njegovoj ličnosti dok je bio zvezda klasika kao što su “Filadelfijska priča” i “Afera za pamćenje”. Teško je sada zamisliti koliko je Keri bio slavan i šta je predstavljao: ideja sofisticiranog Engleza koja ga je učinila najvećom holivudskom muškom filmskom zvezdom predratnog perioda, zajedno sa Klarkom Gejblom i Džejmsom Stjuartom. Pitanje je koliko je to tačno izvedeno i u seriji, koju je napisao Džef Poup, koji je takođe ko-scenarista filma “Filomena”, nominovanog za Oskara. Priča se okreće između detinjstva Arčibalda Aleksandra Liča, kakav je on tada bio. poznat, i zrelog Kerija, koga uz odobrenje svoje ćerke, igra Džejson Ajzaks. „Bilo je jasno od samog početka“, kaže ona, da je on pravi glumac za tu ulogu.
Priče o ponovnom otkrivanju toliko su uobičajene da su banalne u Holivudu, ali Kerijeva je posebno divlja. Rođen je u ekstremnom siromaštvu u Bristolu, gde je njegov otac Elias radio u fabrici odeće, a majka Elsi bila krojačica, imao je starijeg brata koji je umro od bolesti pre nego što se Arčibald rodio. Kao odgovor na tugu svoje supruge, Elijas je Elsu smestio u instituciju i rekao svom preživelom sinu – ovde stvari postaju veoma mračne – da je umrla. Zatim je mladog Arčija dao njegovoj majci da ga podigne i osnovao drugu porodicu. Keri će postati punoletan pre nego što u potpunosti shvati šta se dogodilo i da mu je majka još uvek živa. „Ovo je vrsta tajni se kasnije manifestuju na različite načine“, kaže Dženifer, a njena želja da sarađuje sa Poupom u seriji bila je delimično motivisana potrebom da jasno sagleda stvari koje joj otac nikada nije rekao i na taj način istera poslednje njegove demone. „Iskreno, osećala sam se kao da sam povratila deo tela.“
Bila je to izvanredna transformacija: od dečaka bez novca do jedne od najplaćenijih filmskih zvezda 30-ih i 40-ih (i 50-ih, što se toga tiče; Kerijeva glavna uloga u “North By Northwest-u” 1959. predstavljao je nešto poput povratka). Dženiferino detinjstvo bilo je prepuno legendi: Frenk Sinatra i Gregori Pek i njihove žene svraćali su na božićnu večeru. Kuća u kojoj je odrasla bila je „na vrhu brda u kanjonu Benedikt, gde ako izađete iz kuće, verovatno je bilo obožavalaca koji su čekali da dobiju autograme“. Njen otac, kao što svaki obožavalac njegovih filmova zna, bio je holivudski ideal engleskog džentlmena: elegantan, sofisticiran, pomalo ironičnog izgleda i sa akcentom koji nikada ne biste mogli da primetite.
Keri nije razgovarao sa svojom ćerkom – ili, koliko ona zna, ni sa kim – o selidbi u Ameriku. Nakon što je napustio školu, pridružio se vodvilj-trupi koja je obišla SAD i odatle se probijao kroz pozorište do Holivuda, menjajući ime, po savetu producenta, kada je bio u kasnim dvadesetim i počeo da se pojavljuje u filmovima. Da bi ovo izveo, kaže Dženifer, njen otac je morao da potisne svoje poreklo. „Retko mi je pričao o svojoj mami i tati, posebno o svom ocu. Povremeno bi rekao nešto lepo o načinu na koji ga je naučio da se oblači. S vremena na vreme govorio je o Elsi, mojoj baki. S obzirom na bol njegovog odrastanja, koji ga je primorao da mnogo toga potisne, mogao je da se spali, zar ne? Ali to ga je motivisalo. I mislim da je želeo da bude siguran da neće ponoviti obrazac. Tako se klatno zaljuljalo u drugu stranu. Svo zanemarivanje koje je pretrpeo nateralo ga je da se pobrine da to ne bude i moj život.“
Značajno je, kaže Dženifer, da je, uprkos činjenici da se njen otac pet puta ženio, ona njegovo jedino dete i da ju je dobio kada je imao 60 godina. Kada su joj se roditelji razveli, njena majka, koja je bila više od 30 godina mlađa od svog oca i nominovana za Oskara 1969. za ulogu u komediji „Bob & Carol & Ted & Alice“, i ponovo 1978. za ulogu u „Nebo može da čeka“ , bila je odsutna na snimanjima veći deo godine. Keri se u stvari povukao da odgaja svoju ćerku, nešto za šta veruje da je povezano sa njegovim poreklom. Roditeljstvo je shvatao veoma ozbiljno i ona misli da se opirao da ima porodicu veći deo svog života „iz straha da će sve otići dođavola“. Da nije mogao da održi vezu. Da ne bi bio dobar roditelj. Mislim da da moja mama nije došla i pokrenula pitanje, on to možda nikada ne bi uradio.“
U drugoj polovini njegovog života uporno se šuškalo o Kerijevoj seksualnosti, tim glasinama se serija bavi i njegova ćerka je uporna da su netačne. Kada se suprotstavila tračevima u svojim memoarima, rekla je: „Dobila sam pismo mržnje u kojem je pisalo da sam anti-gej, što ne može biti dalje od istine.“ Ona smatra da je stil njenog oca, koji ona karakteriše kao „elegantna muškost“, odbijao ljude. „Ako ste često u blizini svojih roditelja, vidite ih na način na koji gotovo niko drugi ne vidi. I nikada nisam videla ni nagoveštaj toga. Ali moram da kažem istinu: tata je bio šarmantan i imao je sjajna prijateljstva, ali nije flertovao sa muškarcima. Jedan moj prijatelj mi je pre neki dan poslao sliku Gregorija Peka, mog oca i Mervina Leroja i oni su bili dobri drugari. Ali nikada nisam dobila taj nagoveštaj. Možda je ranije u životu imao aferu sa muškarcem. Nikada neću saznati, ali ako jeste, fantastično. Nadam se da je uživao.“
Ironija svega ovoga je da je Keri taj stil sam kreirao. Većinu svog odraslog života igrao je ulogu uglađenog engleskog džentlmena koji nije ličio na njegovu prošlost, i to je bio deo ponovnog otkrivanja samog sebe koji je, naravno, suštinski američki gest. „Tata se transformisao na veoma američki način“, kaže Dženifer. „Čovek koji je sve sam napravio i sve to. Ali on je u duši bio Britanac, veoma prefinjen i uglađen. Čak i u načinu na koji je jeo. Voleo je svoju junetinu i kupus. I kruške. Kukuruzne pahuljice!“
Gde je sklonio traumu iz tih ranih godina? Kao dete, Dženifer je njen otac nekoliko puta vodio u Bristol i upoznala je njegovu majku Elsi – koju u seriji igra Harijet Volter. U tim posetama, kaže, nikada nije primetila ništa loše. „Elsi je bila oduševljena što me vidi.” Sada se pita kako je to iskustvo bilo za njenog oca, šta su mu ti susreti predstavljali. Ona veruje da je nakon preseljenja u SAD uložio višedecenijski napor da se to popravi. „Mnogo je radio na sebi. Prvo je počeo da čita. Bio je samouk i to je imalo ogroman uticaj na njega. I LSD! Govorio mi je da znaš koliko stari brodovi ili kitovi imaju rakove na stomaku? Rekao je da mu je uzimanje LSD-a „pomoglo da ukloni školjke.“
Bonus video: Klint Istvud: Dobar, loš, najbolji – Sva lica najprljavijeg filmskog inspektora