2
Čak 35 filmskih projekata odbijeno je na konkursu Filmskog centra Srbije za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova. I dok su samo četiri naslova dobila sredstva, od kojih najviše - 57.040.370 dinara - "Vera Kroner" u produkciji kuće "Zillion film" na spisku projekata koji nisu dobili finansijsku podršku su oni iza kojih stoje doajeni domaće kinematografije, nagrađivani stvaraoci srednje generacije, ali i perspektivni i hvaljeni mladi sineasti.
Među značajnim imenima koji su ostali bez novca za svoje filmove su Filip Čolović, Nenad Pavlović, Bojan Vuk Kosovčević, Nemanja Ćeranić, rediteljski tandem Dušan Zorić-Matija Gluščević, Maja Uzelac, Vladimir Tagić, Ivica Videnović, Ognjen Sviličić, Miloš Pušić, Predrag Velinović…
Konkursna komisija FCS-a, koju su činili Marko Novaković, Milorad Milinković, Nikola Pejaković, Jovan Marković i Igor Onič, odbila je po tri projekta iza kojih su stali Danilo Bećković, odnosno nekadašnji direktor Filmskog centra Srbije Gordan Matić.
Reditelju i pred sam kraj mandata smenjenom direktoru FCS-a Gordanu Matiću odbijeni su filmovi „U međuvremenu“, „Kraljev gambit“ (za oba i scenarista i reditelj) i „The Door Man“, koji je trebalo da režira. Za prvi naslov komisija je Matića odbila jer „scenario ne donosi ništa novo u oplemenjvanju kinematografije kojoj pripada“, a drugi uprkos tome što je scenario dobro napisan, zanimljiv, dinamičan, no „nije za taj konkurs već prava stvar za kvalitetnu TV seriju“.
Danilo Bećković je kao scenarista i reditelj odbijen za film „Povratak Miloša Crnjanskog“ jer taj projekat ima „jednu vrlinu i jednu manu“. Vrlina je u tome što je Bećković, kao jedan od naših najdarovitijih reditelja, obrazlaže komisija, osetio da je došlo vreme da se popune ogromne rupe i da se neke velike teme i neki veliki ljudi o kojima nema filmova, serija, konačno obrade i prebace na platno i tako ovekoveče; da im se mesto koje zaslužuju u našoj, srpskoj, kulturi.
„Mana je u tome što je Crnjanski zaslužio malo drugačiji tretman; dublji i ličniji film, film koji će imati snagu i pravo da otvori temu Crnjanski u našoj kinematografiji“.
Bećković nije dobio sredstva ni za dva filma za koje je predloške napisao Dimitrije Vojnov: „2030“ i „Književno veče“. Iako prvi deluje „kao dašak slobode, i nudi put u novo doba igrom slučaja nije prošao na konkursu“, a drugi koji se bavi malverzacijama u književnim krugovima, a žanrovski se može opisati kao neka vrsta erotske drame bio je, pdoseća komisija, podržan na konkursu za razvoj projekata, no autori se nisu previše bavili doradom scenarija, tekst je ostao na nivou prve ruke, s gomilom nesređenih scena i pojava, kao i ponavljanja“.
Zanimljivo je da je odbijen projekat scenariste i reditelja Radoša Bajića „Čuvar ikone Svetog Đorđa“ o problemima života u delovima Srbije koji su pored administrativne linije Kosova, uz obrazloženje da bi scenario trebalo popraviti, pogotovo u filmskom smislu:
„Mislimo da ovaj tekst ima više televizijskog nego bioskopskog potencijala, te savetujemo autore da bi koproducenta i emitera trebalo tražiti u nekoj televiziji“.
Još jedna pipava tema koje se poduhvatio scenarista i reditelj Slobodan Skerlić „22 minuta“, a odnosi se na događaj kad je u vihoru građanskog rata paravojna formacija upala u voz na liniji Beograd Bar, otela putnike druge nacionalnosti, i ubila nije dobila sredstva jer je „kratki hrvatski film na isu temu uzeo nagradu u Kanu“. Komisija stoga nije sigurna da je ovaj projekat spreman za realizaciju, i da, pored svih dobrih stvari, ne uspeva da prebrodi dramaturške probleme.
Pred komisijom se našao još jedan projekat koji je poslednjih godina izazvao najviše kontroverzi na našem filmskom nebu – „Košare“. Po scenariju Strahinje Radetića i Balše Đoga, film govori o vojnicima s karaule Košare i o tome kako su 1998. i 1999 godine, brojčano nadjačani, branili najopasniji deo granice Savezne Republike Jugoslavije na obodu Kosova i Metohije. Iako ta „izuzetno važna tema iz skorije istorije našeg naroda pretočena od strane autorskog dvojca Radetić-Đogo u potentnu tragičku priču o herojima koji su neverovatnom hrabrošću branili svoju zemlju“ problem je, po sudu komisije, u obiman scenario koji svojim trajanjem prevazilazi procenu trajanja filma:
„Traženi iznos od Filmskog centra Srbije značajno prevazilazi količinu sredstava koju Komisija, u okvirima ovog Konkursa, može da opredeli za jedan projekat“, objašnjavaju u obrazloženju i dodaju da je u ovoj fazi razvoja projekta ”Košare” mnogo nerazjašnjenih stvari koje dovode u pitanje njegovu izvodjivost.
Odbijen je i reditelj koji je potpisao jedan od najnagrađivanijih domaćih filmova poslednjih godina, „Oazu“ – Ivan Ikić za projekat „Ženarnik“. Iako se filmska adaptacija posthumno objavljenog romana Aleksandra Tišme dotiče svih važnijih tema o kojima je u svim svojim delima pisao: političko i seksualno nasilje, rat i osvajanje, animalnost i bestijalnost, potreba muškarca da ostvari surovu dominaciju nad ženama, i iako scenario ima sve detalje koji su potrebni da može da preraste u dugometražni igrani film, komisija ipak smatra da taj projekat „nije u ovom trenutku nešto što bi oplemenilo filmski jezik i unapredilo filmski izraz“.
I doajen naše kinematografije Zdravko Šotra ostao je bez novca za projekat „Milena“, biografsku priču o Mileni Pavlović Barili. Komisija smatra da je Šotra „stvorio glomazan, obrazovno-televizijski predložak“ i da bi to bilo „filmovanje jednog romana, a ne film po romanu“ što dodatno obrazlaže:
„Ono što treba istaći i pohvaliti je činjenica da je priča o Mileni jedna od nekoliko filmskih priča o velikim i značajnim srpskim umetnicima, koje su se pojavile na ovom konkursu, i to je znak da su autori shvatili deficit takvih filmova i potrebu srpske kulture za njima. Međutim izbor teme nije dovoljan i potrebno je da se iza svake priče pronađe i dodatni razlog, kreativni, umetnički, dramski, a on se krije u ličnom, autorskom pečatu, odnosno, pristupu temi, uglu, koji je nastao u sukobu, trenju, između teme i autora. To je i osnovna primedba na sam projekat i stav na kom komisija temelji odluku o izostanku finansijske podrške“.
No, možda je od svih 27 strana, koliko ih je u odluci o rezultatima konkursa, najtužnije čitati obrazloženje Konkursne komisije FCS-a za projekat „Tela“, s obzirom da su članovi sebi dali za pravo da Srdana Golubovića praktično savetuju da se ugleda na jednog kolegu i jedan konkretan film – Srđana Dragojevića i „Lepa sela, lepo gore“. Naime, ovaj projekat potpisuju kao scenaristi Nađa Petrović, Srdan Golubović i Ognjen Sviličić. Reditelj Srdan Golubović, odnosno producentska kuća „Baš Čelik“ prijavili su se na konkurs s pričom koju smeštaju u 2045. godinu. Tad Pukovnik dolazi u zabit, u nekoj susednoj zemlji, kako bi iskopao i preuzeo tela vojnika svoje države koji su tu poginuli. Time bi simbolično trebalo da se stavi tačka na rat od kojeg je prošlo pedeset godina – stoji u sinopsisu.
No, komisija smatra da odluka da se izbegne lokalno i ne konkretizuju datosti „ostavilo je scenario, i samu rediteljsku ideju u vazduhu“.
„Da bi se dobilo ono što je reditelj namerio, a to je film koji će doprineti pomirenju naroda na Balkanu, najmanje što treba uraditi je – ušrafiti priču u konkretan prostor, dati karakterima ime i prezime, da bi se ta ideja nekako probila do gledalaca. Ovako, teško je povezati se sa pričom i shvatiti je kao put ka pomirenju. I kada bi se posmatrala kao čista metafora, bilo bi potrebna neka vrsta konkretizovanja. Ovo nas podseća na prve verzije scenarija za film ‘Lepa sela lepo gore’, kada je Srđan Dragojević pokušao da izbegne dnevnu politiku i svrstavanje na ovu ili onu stranu tako što je ispričao priču o nekim ljudima, koje su neki ljudi opkolili, u nekom tunelu“. Scenario je tako postao, navodi komisija u obrazloženju, „nevažan, nikom bitan“ i zaključuje:
„Dragojević je brzo shvatio da to nije put i vratio se na konkretan događaj, dajući tako i glumcima i publici mogućnost za razumevanje poruke; ljudi su se identifikovali sa junacima i napravljen je prostor za katarzu. Taj postupak toplo savetujemo i scenaristima ovog filma. Uvereni smo da bi tada priča dobila efekat koji je neophodan i koji bi ovaj scenario gurnuo ka drami, ka istinitosti i ka onome što je zaista svima potrebno – istinskom pomirenju naroda na ovim našim balkanskim prostorima“.
Bonus video: Radoslav Zelenović o Paliću
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
