0
Fred Aster ili Pablo Pikaso radili su do poslednjeg dana, nisu ni pomišljali na penziju. Isto je sa mnom, govorio je svojevremeno Toni Benet. Ali, za razliku od Pikasa ili Astera legendarni američki pevač prinuđen je da se penzioniše. I to u 95. godini!
Da se velikan američke scene pitao, verovatno nikada ne bi „spustio zavesu“, no doktori su mu „naredili“ drugačije. I Toni Benet se, samo dve nedelje nakon što je proslavio 95. rođendan, povlači sa scene posle osam decenija karijere, preneli su svetski mediji.
– Ako si kreativan, što si stariji, to imaš više posla – kazivao je davno legendarni američki pevač.
Ali, više neće nastupati, izjavio je za „Varajeti“ njegov sin i dugogodišnji menadžer Deni Benet.
– Bila je to teška odluka za sve nas, jer je još uvek u stanju da peva. Ali, doktori su tako naložili. A zdravlje mu je najvažnije. I kada je Tonijeva supruga Suzan čula lekarska naređenja, prelomila je rečima: „Nećeš više na scenu“ – objasnio je Deni Benet „Varajetiju“.
Toni Benet je, i ne znajući, prošle nedelje održao zapravo dva poslednja nastupa u dugovečnoj i bogatoj karijeri. Pridružio se mlađoj koleginici sa kojom već dugo sarađuje, Lejdi Gagi na dva rasprodata koncerta u Rejdio siti mjuzik holu, na Menhetnu. Iako je imao planirane nastupe neće se više vraćati pod svetla pozornice, a svi predstojeći koncerti, poput njujorškog nazvanog „One Last Time: An Evening With Tony Bennett and Lady Gaga“, otkazani su, javili su svetski mediji.
Kada je proslavljao 90. rođendan, slavodobitno je poručivao za magazin „Bilbord“:
– Osećam se kao da sam tek počeo. Radujem se svakom novom danu. Mislim da sam u top-formi!
Međutim, krajem te iste, 2016. godine Benetu je dijagnostikovana Alchajmerova bolest. Otuda i ne čude ove reči njegovog sina i menadžera za „Varajeti“:
– Ne brinemo se mi kao porodica za to da li može da peva, već su putovanja posredi. Brzo se umara. Zaista ne želimo da, primera radi, padne na sceni. Ljudska priroda je to, Toniju je 95 godina.
Antonio Dominik Benedeto rođen je 3. avgusta 1926. godine u njujorškom Kvinsu, u porodici italijanskih emigranata. Slušajući Džudi Garland, Binga Krozbija i Luisa Armstronga bio je totalnno opčinjen i poželeo da se i sam, poput njih, nađe na sceni. I još kao klinac, sa samo 13 godina zabavljao je posetioce italijanskih restorana u Kvinsu. Ali, trebalo je preživeti u surovom Njujorku, pa je radio sve i svašta. A, između ostalog, bio je jedno vreme i potrčko u čuvenoj novinskoj agenciji Asošijeted pres.
No, san o uspešnoj muzičkoj karijeri prekinuo je Drugi svetski rat. I Toni Benet se pridružuje armiji. Bio je deo američkih snaga koje su se 1944. godine borile najpre u Francuskoj, da bi potom prešao u Nemačku. Nekoliko puta izbegao je sigurnu smrt, a kako je jednom rekao, bio je „na prvoj liniji pakla“.
Po povratku u Ameriku 1946. godine uspeo je konačno da dobije i diskografski ugovor koji je toliko priželjkivao. I prvi hit po kojem je upamćen jeste balada „Because of You“. Na početku karijere diskografski čelnici su ga upozoravali da ni slučajno ne pokušava da imitira Frenka Sinatru, koju će mu kasnije postati veliki prijatelj. Do njihovog prvog susreta došlo je kada mu je Benet, posle nastupa, banuo u garderobu.
– Bio je deset godina stariji od mene i svi su mi pričali da ume da bude nezgodan. Ali, prva stvar koju mi je rekao bila je: „Šta ima, klinjo?“ – prisećao se svojevremeno.
I od tada postaju prijatelji, pevali su zajedno, a i sam Sinatra je 1965. godine izjavio da je Toni Benet za njega najbolji pevač.
– Dirnut sam kad ga slušam kako peva – rekao je Sinatra, a umetničku školu u Njujorku koja nosi ime slavnog pevača i glumca upravo je osnovao i otvorio Benet.
U prebogatoj karijeri objavio je 61 studijski album, 11 lajv ploča, 33 kompilacije i 83 singlova, koji su prodati u tiražu većem od 50 miliona primeraka.
– Nikada nisam pratio muzičke trendove, niti sam ikada otpevao pesmu koja je loše napisana i komponovana – pričao je o receptu za uspeh.
Dobitnik je, između ostalog, i 20 Gremi nagrada, uključujući i onu za životno delo, priznanje Kenedi centra, laureat je EMI-ja. Ušao je čak i u Ginisovu knjigu rekorda dva puta. I danas drži rekord kao najstariji umetnik čiji se album našao na prvom mestu Bilbordove liste. Reč je o duetskoj ploči „Cheek To Cheek“ (2014), koju je snimio sa koleginicom Lejdi Gagom. Njihova zajednička izvedba džez standarda donela im je tada i Gremi za najbolji tradicionalni pop vokalni album.
Taj album sa Gagom jedan je od nekoliko ploča dueta koje je Benet tokom godina objavio. A delio je mirkofon sa mnogima. Osim sa omiljenim Sinatrom i Džudi Garland, bili su tu i Stivi Vonder, Pol Makartni, Dajana Krol, Elton Džon, Plasido Domingo, Andrea Bočeli, Kej Di Leng, Bili Džoel…
Iako ga je dobro upoznao, jedino mu se nije ispunila želja da se popne na scenu sa Luisom Armstrongom.
Pre desetak godina objavio je autobiografiju koju je naslovio po jednom od svojih hitova „Dobar život“ (Good Life), a 2016, kada mu je dijagnostikovana Alchajmerova bolest, potpisao je još jednu knjigu čiji naslov sada krije dodatnu simboliku – „Tek sam počeo“ (Just Getting Started).
Tu je sa svojih 90. godina ponovo podsetio čitaoce na uzbudljivu životnu priču, ali je do detalja opisivao svoje susrete i prijateljstva sa Sinatrom, Džudi Garland, Doris Dej…
Ali i mnogo mlađim koleginicama Lejdi Gagom i Ejmi Vajnhaus.
Jedna od omiljenih pesama Vajnhausove bio je tradicional „Body and Soul“ i ostvarila joj se životna želja da je otpeva i snimi u duetu sa Tonijem Benetom u martu 2011. godine.
I bila je to poslednja pesma koju će Ejmi, pronađena mrtva samo četiri meseca kasnije, snimiti u studiju.
A Lejdi Gaga je pre nekoliko godina priznala kako joj je čuveni pevač „spasao život“.
– Kada sam htela da okončam karijeru, kada mi je bilo muka od slave, jer sam se osećala mrtvom iznutra, počela sam da provodim vreme sa Tonijem koji je samo želeo moje prijateljstvo i glas – kazala je, kako je preneo „Gardijan“, američka pevačica.
I možda je većini Toni Benet najpoznatiji kao pevač, no u umetničkom svetu znaju ga kao Benedeta, jer mu je pored muzike oduvek velika strast bilo i slikarstvo.
Uglavnom je slikao tradicionalne pejzaže u ulju. Doživeo je i da njegovo delo „Central park“ iz 1998. godine postane deo stalne kolekcije američkog muzeja „Smitsonijan“, a na aukcijama su njegova dela veoma tražena i obično su dostizala vrednost od stotinak hiljada dolara.
I dok je spustio scensku zavesu, pevaće još, koliko mu zdravlje bude dozvolilo u svom domu, ali i studiju, pojasnio je njegov sin. Već u oktobru trebalo bi da bude objavljen njegov novi duetski album sa Lejdi Gagom „Ljubav na prodaju“ (Love for Sale) na kome će se naći njihove verzije čuvenih kompozicija Kola Portera.
Govorio je da slava „dođe i prođe“, a da je njemu oduvek bio cilj „dugovečnost“, dodajući:
– Kraj će doći tek kad umrem…
