2
Mi smo mała zemlja sa skromnim mogućnostima što se klasike tiče. Sigurno je mnogo lakše napraviti karijeru u inostranstvu gde su mogućnosti veće, kaže za Nova.rs Zoran Todorović, jedan od deset vodećih svetskih tenora koji gostuje u Pučinijevoj operi „Toska“ 16. aprila u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Pod dirigentskom upravom Ane Zorane Brajović, Todorović će nastupiti u ulozi Kavaradosija, naslovnu ulogu će pevati prvakinja Opere Jasmina Trumbetaš Petrović, dok će barona Skarpija tumačiti bariton Nikola Mijailović, aktuelni direktor Opere nacionalnog teatra.
Naš sagovornik već godinama veoma uspešno nastupa u najznačajnijim svetskim operskim kućama. Među njima su Bavarska državna opera, Semper opera u Drezdenu, Nemačka opera i Državna opera u Berlinu, Holandska opera, Teatar La Mone u Briselu, Bečka državna opera, Opera San Franciska, Opera Los Anđelesa, Teatar Kapitol u Tuluzu, Marsejska opera, Kraljevska opera Kovent Garden, kao i na Festivalu u Bregencu i u Narodnom pozorištu u Tokiju,
Glas je školovao u rodnom Beogradu, a zanimljivo je da mu je solo pevanje bilo druga opcija ako životni poziv.
– Studirao sam elektrotehniku i paralelno išao u muzičku školu “Mokranjac”, kod profesorke Mirjane Vlaović. Naravno da sam priželjkivao da dođem do momenta kada će mi opersko pevanje biti profesija od koje bih mogao da živim. Da je sticajem okolnosti karijera dobila toliku težinu i visinu, to je prevazišlo sve moje snove i realna očekivanja.
Iako je karijeru započeo kao lirski tenor, raspon njegovog glasa omogućava mu da peva i dramske uloge. Todorović je 2009. na opšte oduševljenje publike Masimo Teatra u Palermu, izveo svoj prvi vagnerovski repertoar, i to u naslovnoj ulozi opere “Lorengrin”. Od tada se na njegovom repertoaru niže veliki broj uloga dramskih tenora među kojim su: Andre Šenije, Dik Džonson u operi “Devojka sa zapada”, Žan u Masneovoj operi “Herodijada”, Polion u “Normi”, Manriko u “Travijati”, Turidu u “Kavaleriji rustikani”, Kanio u “Pajacima”, Don Hose u “Karmen”, Kalaf u “Turandotu”, Ruđero u “Lastavici”, Kralj Artur… Godine 2013. svom repertoaru dodaje nove uloge iz Vagnerovih i Verdijevih opera, pojavljujući se kao Radames u “Aidi” u Marseju i u naslovnoj ulozi opere Parsifal u “Flamanskoj operi”.
Ipak, kako kaže, uvek je voleo da tumači kompleksnije likove i zato kao najdraže izdvaja uloge Don Alvaro u “Moći sudbine”, kao i Otela i Eleazara iz opere “Jevrejka od Halevija”.
Iako je napravio svetsku karijeru, Zorana Todorovića domaća publika dovoljno ne poznaje.
– Beograd je grad u kome sam proveo prvih 20 godina svog života i uvek se rado vraćam u njega. Da je domaća publika mene tako kasno upoznala je delimično i moja krivica, jer sam tek posle pauze od sigurno dve decenije ponovo imao mogućnost da dođem i otpevam prvi koncert i za beogradsku publiku. U poslednje vreme, ako izostavimo pauzu izazvanu pandemijom, često sam dolazio i obično su povod bili projekti koji sam radio.
Sada je došao na inicijativu Nikole Mijailovića, direktora Opere nacionalnog teatra, sa kojim je, kako ističe, imao i čast da često nastupa u inostranstvu.
– Ovakve gala predstave sa gostima su dugo bila retkost kod nas. Zato sam zahvalan novoj direkciji Narodnog pozorišta koja čini sve što je moguće da nas predstavi i domaćoj publici. Veoma me raduje mogućnost da sa tako sjajnim sopranom kao što je Jasmina i baritonom kao što je Nikola, koji su značajni i veliki umetnici, kreiram jednu fantastičnu predstavu “Toske” – objašnjava Todorović.
Na pitanje šta smatra krunom karijere do sada, Zoran Todorović kaže da ne razmišlja o tome jer to zvuči kao kraj nečega, nego o puno dijamanata u njoj o kojima radije priča.
– To su sigurno mnogobrojni nastupi sa svetskim velikanima opere u najprestižnijim operskim kućama sveta. Interesantno je i to da nemam neispunjene želje što se repertoara tiče jer sam ispunio sve što sam želeo. Ali, da me glas posluži još nekoliko lepih sezona, to bi bila želja.
U sezoni 2016/17, Zoran Todorović je postigao veliki uspeh debijem u naslovnoj ulozi nove produkcije “Otelo” u Nemačkoj operi na Rajni u Dizeldorfu, gde je kasnije izvodio Kalafa u “Turandotu”. Potom je pevao u La Wally kao Đuzepe Hagenbah u pozorištima u Modeni, Pjačenci i Ređo Emiliji. Naredne sezone angažovan je tu ulogu pevao u Điljo Teatru u Luki, a Pinkertona u operi “Madam Baterflaj” u Nemačkoj operi na Rajni, Kania u “Pajacima”, Kalafa u “Turandotu” sa Nacionalnom operom Bukurešt i Kavaradosija u “Toski” na Operskom festivalu u Savonlini.
Projekti koji ga očekuju su naslovna rola u “Lorengrinu” i uloga Eleazara u operi “Jevrejka” sa Flamanskom operom koja će biti izvedena i u Nacionalnoj Operi Hanover. Kao i premijerno pojavljivanje u ulozi Apolona u operi “Dafne” Riharda Štrausa u Hamburškoj državnoj operi i Irod u “Salomi” u Operi Bastilja u Parizu.
A u januaru počinje režiju svoje produkcije „Madam Baterflaj“ u Landestheater Detmold u Nemačkoj, gde i živi i gde je stvorio svoj raj.
– Supruga mi je bila učitelj jahanja na jednom divnom odmoru u Nemačkoj. To je bio razlog da jednog dana ispunimo sebi i taj san da imamo svoje gazdinstvo gde bi te plemenite životinje i gajili i uzgajali. Na tom našem raju na zemlji smo jako srećni, evo već više od dvadeset godina. Moj sin je krenuo takođe muzičkim stopama, ali da ne bi ušao u konkurenciju sa tatom ipak se posvetio rok muzici. Jako sam ponosan i na kvalitet i na energiju koju ulaže na putu ostvarenja svojih snova – otkrio nam je Todorović.
Bonus video: Violinista Nemanja Radulović
