Priče jednog običnog Stanimira: Ako nisi kadar, a ti se skloni

Nego da ti kažem, men se čini da se on malo zajebao oko ta obraćanja svaki dan. Mislim znaš kako kaže naš narod, sviraj, sviraj, al i za pojas zadeni. Ovaj jok. Pre ono kad Slobodan bio predsednik, pa ne obraća se po mesec dana i više. Samo u dnevnik saopštenje el išo negde, el neki došo kod njega, pa dobro toj tako treba, predsednik, mora se zna šta radi. I kad se jednom u mesec, dva el tri pojavi, a mi svi trčimo da gledamo, šta će kaže. A ovako, kad svaki dan nešto priča, toj više niko ne sluša, ne slušaju ga ni oni što ga vole. Ima u selo puno što ga vole. Gledaju onaj informer, kupili neku našu lokalnu televiziju i sad oni uveče puštaju informer. Men se oni zgadili odavno, a posebno kad onaj što studenti rekli da ukrao od konja glavu, reko za Noleta da je propali teniser. Ma lupaju bože sačuvaj. Al eto ljudi u selo gledaju. Znaš kako, nemo da me pogrešno razumeš, nije da ih pravdam, al ima u selo dve stvari koje mora vi učeni da razumete. Prvo, ima mlogo stari ljudi. A star čovek, malo sporije rasuđuje, stignu godine. Ne razumeju se u kompjuteri. Znaš, ti si neku godinu mlađi od mene, al eto da kažemo tu smo negde. Odavno ti kompjuteri bili, pa ja sam to kupio na mojega Luku kad pošo u školu. I nekako, mi smo uvek bili domaćinska kuća, pa prosvećeni kao malko. A narod, radi, muka. Jedno je strah, stalno se stari plaše da će ostanu bez penziju i bez lekovi. Drugo, da ti kažem, mlogo se radi ovde kod nas u selo. Muka je na poljoprivredu, na njivu, pa kad dođeš treba podmiriš stoku...I onda, dođu ljudi umorni i slušaju šta ovaj priča na televizor. A od umor se i ne razabiru, ne mogu da misle. I toj ti je kao ona, kako se kaže, hipnoza. Ne zameram im ja, više mi ih žao. Zameram na Miška Golju i te njegove, to bre sve bitange. I da ti kažem za razliku od taj jadan narod, oni tačno znaju šta rade, a ne rade ništa dobro.

E i ima još nešto. Mi bre ovde nismo ni znali da postoji neko drugi, nema opozicije, tek čuješ da neki tamo u varoš organizovo neki odbor, kao neki protesti, al ovde kod nas u selo nikog živog da vidiš.

Nije ovde kao tam kod tebe u Beograd, ljudi pričaju, sa mlogo ljudi se vidiš, ispričaš, pa mlogo toga i čuješ. Ovde jok. Tek kad su se pojavili studenti e onda smo videli da se narod digo protiv Vučića, a oni idu el peške, el sa bicikle. A znaš što je toj još dobro? Zato što su oni išli kroz sela a ne samo kroz varoš. I onda ljudi videli da ima i neki drugi osim Vučića. Mladi, pa lepi, znaju za red, rukuju se sa svakog, pa se zagrle, ma plakao sam kad sam gledo zemljače... Naša bre deca. A do tad nikog nigde. Onda gledam na sokoćalo, te izlaze na izbori, te bojkotuju... Čekaj a što su bojkotovali izbori u Beograd pre dve godine, kaže na valjaju uslovi...a sad valjaju, do mojega da izvineš. Umesto sad kad se cela Srbija probudila da podrže decu, oni će idu na izbori...a ne mož da se sastave, jedva skupili potpisi, ovaj oće, onaj neće, cirkus.. Ako nisi kadar, a ti se skloni, pa čekaj el nije tako? Nemož da skineš Vučića deset godine, e sad će ga pobedi opozicija, trt Milojka da izvineš....

Će ga pobede, al neće oni, nego studenti, el mlogo pametni ljudi na njihovu listu, deca dobra, narod se digo, gledam ja to, a i u selo pričaju će glasaju za studenti....

Al svašta se tu dešava esi vido onog doktora što priča od vanzemaljci, izgubio se, ne mož ga nađu ovi njegovi, kao Šojić što tražio onog dedu, iskidao sam se od smejanje...

Od njihove računice će pričamo drugi put, sad sam te mlogo zadržo...izvini, slabo ovde dolaze gosti, pa kad mi ti dođeš a ja ne prestajem da pričam...