0
Greg Oliver, reditelj koji stoji iza dokumentarca "Lemi" o frontmenu grupe Motorhead, priprema i celovečernji igrani film zasnovan na biografiji jednog od najuticajnijih rok muzičara svoje generacije Lemiju Kilmisteru.
„Sve što ste čuli o Lemiju je verovatno istina, ne zato što je živeo prema rokenrol klišeima, nego zato što je on bio taj koji ih je stvarao. Crveni ‘marlboro’ i ‘džek denijels’ za doručak, spid za ručak – sve je to istina. Ali iza rokenrol fasade, iza čeličnog pogleda, bio je tu i inspirativni, delikatni čovek lavljeg srca koji se držao zacrtanog i nikada nije odustao od sviranja muzike koja ga je činila srećnim“, rekao je Oliver, a prenosi portal „Lauder saund“.
Lemi Kilmister, legendarni frontmen, basista i pevač grupe Motorhead, jedan od najuticajnijih muzičara svoje generacije, preminuo je pre pet godina, a na ideju o igranom filmu došlo se još za njegovog života.
„Pažljivo razvijamo ideju o biografskom filmu još od 2013. godine, trudeći se da u svemu ostanemo verni Lemiju, članovima benda Filu Kembelu i Mikiju Diju i svim drugim ljudima koji su igrali značajne uloge u Lemijevom životu. Biće ovo film na koji će biti ponosni“, uveren je Oliver.
Snimanje biografskog filma predviđeno je za 2021. godinu, s obzirom na pandemiju koronavirusa, a nastaće u saradnji sa Todom Singermenom, menadžerom benda Motorhead, po priči Stefana Kirazija. Njih dvojica biće i izvršni producenti. Scenarista je Medeni Grifits, a saradnik na scenariju je reditelj Greg Oliver.
Singermen i Kirazi su u zajedničkoj izjavi naveli da je to „priča od nemerljiovog kulturnog značaja“.
„Ako nas je pet godina njegovog odsustva ičemu naučilo, to je da je on bio jedinstveniji od bilo koga koga znamo, jer niko ne doseže do takvih kvaliteta i ljudske slobode. Greg je deo našeg kruga, u njega imamo najdublje poverenje, i zadovoljstvo nam je što se ovaj film ostvaruje“, poručila su njih dvojica.
Film će, koliko je do sada poznato, govoriti o odrastanju Lemija Kilmistera u Stouku na Trentu i potom u Velsu, pratiti njegov put od roud menadžera Džimiju Hendriksu, preko osnivanja benda Hawkwind na prelazu šezdesetih i sedamdesetih godina, pa sve do početaka rada sa grupom Motorhead.
Britanski bend Motorhead je svojim spajanjem panka sa hard rokom uticao na stotine bendova za njima, bilo da su u pitanju rok ili hevi metal sastavi, među kojima i na Foo Fighters, čiji je frontmen Dejv Grol izveo čuveni nastup na Lemijevoj sahrani.
Greg Oliver snimio je 2010. godine dvosatni dokumentarac „Lemi“, koji je privukao ne samo fanove benda Motorhead, nego i znatno širu publiku, a kritika ga je dočekala sa odličnim ocenama. U filmu, protkanom živim snimcima sa nastupa u Velikoj Britaniji, Americi, Nemačkoj, Finskoj, Norveškoj, Švedskoj i Rusiji, pored Lemija i članova benda Motorhead, o njemu i njegovom uticaju govore i Ozi Ozborn (Black Sabath), Elis Kuper, Sleš (Guns‘n‘Roses), članovi grupe Metallica, kao i (post)pankeri Marki Ramon (Ramones), Kepten Senzibl (The Damned), Piter Huk (Joy Division), glumac Bili Bob Tornton… Nakon premijere „Lemija“, magazin „Vajer“ ocenio ga kao ostvarenje koje „na svetlo dana iznosi čisto zlato“.
Ijan Frejzer Kilmister rođen je 24. decembra 1945. godine, a preminuo je četiri dana nakon svog 70. rođendana od kancera. Svirajući u bendovima Hawkwind i, posebno, u Motorheadu, izgradio je lik buntovnog, energičnog basiste i pevača jedinstvenog stila sviranja, pri čemu mu je distorzirani instrument često igrao ulogu ritam gitare. Iz benda Hawkwind izbačen je 1975. godine, nakon što je tokom turneje uhapšen na kanadskoj granici sa narkoticima. Ubrzo je osnovao bend Motorhead sa kojim je ušao u istoriju, a retroaktivno skrenuo i pažnju na svoj prethodni bend.
Dok su fanovi i kritika u bendu Motorhead tražili preteče hevi metala, Lemi je insistirao na tome da njegov bend svira „isključivo čisti rokenrol“. Njihov najpoznatiji hit „Ace of Spades“ sa istoimenog albuma (1980) odavno se smatra klasikom rok muzike, a među značajnijim su i „Iron Fist“ (1982), „Orgasmatron“ (1986) i „March or Die“ (1992).
Iza njegovog imidža rok buntovnika sa mačo brkovima, šeširom i čizmama, sa flašom viskija u ruci, koji živi po devizi „seks, droga i rokenrol“, krila se njegova znatno kompleksnija priroda.
Sa strašću je, između ostalog, izučavao istoriju Drugog svetskog rata (sakupljao je i predmete vezane za Treći rajh poput bodeža, ordenja, uniformi…), a u debatama je mogao da parira istoričarima. Novinari koji su sa njim radili intervjue često su bili iznenađeni njegovim analizama društvenih i političkih tema zasnovanim na izuzetnom poznavanju prilika.
Sa druge strane, znao je i da iznenadi kontroverznim izjavama poput one da ga „halucinogeni čine tolerantnijim“ ili time što je i nakon odstranjivanja dela pluća 2013. godine nije odustajao od pića i cigareta.
Svoj život opisao je u autobiografiji „Groznica belih linija“ (2002), objavljenoj i kod nas, nakon čega je usledio čuveni dokumentarni film „Lemi“.
– Mnogi ljudi očigledno ne vole istinu, ali je ja volim. Volim je zato što istina uznemirava mnoge ljude – rekao je jednom.
Upitan da li mu je zbog nečega žao, u jednom intervjuu pred kraj života rekao je: „Ne bavim se kajanjem“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
