Odnosi između Morisija i Džonija Mara čine se na najnižoj tački nakon nesuglasica oko zaštitnih znakova i reizdanja. Ipak, fanovi će ipak zadržati nadu da će se čuveni Smithsi ponovo okupiti.
Jedan od najdužih “hladnih ratova” u pop muzici ponovo je zaiskrio ovog meseca, kada je Morisi objavio seriju poruka na svom ličnom blogu.
Prvo je tvrdio da su mu koncertni promoteri “AEG” ponudili „unosnu ponudu“ za svetsku turneju sa Džonijem Marom, rekavši da je on sam pristao na to, ali da je Mar ignorisao ponudu. Zatim je naveo da je Mar blokirao izdavanje novog best-of albuma grupe Smiths i program reizdanja koji je predložio “Warner Music”, koji je kontaktirao Morisija i dizajnera „da sastave omote za sva četiri izdanja, a sve je Mar odmah odbacio“, piše “Gardijan” u svojoj analizi trenutnih odnosa Morisija i Mara.
Zatim je, najozbiljnije, Morisi tvrdio da je Mar podneo zahtev za potpunu vlasničku kontrolu nad imenom Smithsa, a da ga nije konsultovao, što bi Maru potencijalno omogućilo da ide na turneju pod imenom Smiths bez Morisija.
Mar je dugo bio diplomatski nastrojen u odnosima s Morisijem, ali u ponedeljak se njegov menadžment oglasio saopštenjem. U njemu se navodi da je Mar 2018. godine kontaktirao Morisija nakon što je otkrio da ime benda nije zaštićeno i da je pokušao da mu ponudi zajedničko vlasništvo. „Morisijev nedostatak odgovora doveo je do toga da je Mar sam registrovao zaštitni znak,“ piše dalje. „Kasnije je dogovoreno s Morisijevim advokatima da će taj zaštitni znak biti u zajedničkom vlasništvu Morisija i Mara. Kao gest dobre volje, u januaru 2024. Mar je potpisao ugovor o zajedničkom vlasništvu s Morisijem. Ipak, realizacija ovog dokumenta još uvek zahteva Morisijev potpis.“
Što se tiče predložene turneje, Mar je napisao: „Nisam ignorisao ponudu – rekao sam ne,“ dodajući da takođe nema nameru da ide na turneju sam pod imenom Smiths.
Mar ne može biti jasniji – a ipak, fanovi i dalje gaje nadu, s obzirom na to da su Smithsi rok bend, a nijedan rok bend se nikada nije konačno raspao. Možda možemo kriviti Eagles, koji su neslavno rekli da će se ponovo okupiti „kada se pakao zamrzne“, a zatim su se ponovo okupili za turneju „Hell Freezes Over“. Od tada postoji osećaj – sličan kao u romantičnim sitkomima „hoće-neće“ ili Marvelovim filmovima u kojima se heroj atomizira samo da bi se vratio u unosnom nastavku – da je svaka svađa bivših članova benda samo produžavanje neizbežnog.
Određena doza napetosti bila je ono što je činilo Smithse sjajnim. Pogrešno smatrani nežnim ili zamišljenim, bili su muzički snažni i dinamični, u kombinaciji sa Morisijevim razoružavajuće duhovitim i emocionalno smelim tekstovima. Takva oštrina, snažna osećanja i intenzivna energija verovatno nisu bile predodređene za duge i spokojne karijere. Iako je čak i relativno skoro Mar govorio o divljenju, pa čak i ljubavi koju su on i Morisi gajili jedan prema drugom tokom vremena Smithsa: „Kada imate tako intenzivan odnos, i kada ste impresionirani jedan drugim i oslanjate se jedan na drugog, a sve to je povezano s muzikom i poezijom, to je kao deluxe verzija razgovora,“ rekao je 2013. godine.
Bend se raspao 1987. godine, usled nedostatka menadžmenta, preterivanja i kreativnih razlika. Morisi je kasnije rekao: „Bilo je to fantastično putovanje. I onda je završeno. Nisam smatrao da bi trebalo da se raspadnemo. Želeo sam da nastavimo. Mar je želeo da to završi. I to je bilo to.“
Ove izjave dao je 2006. godine, nakon jedne od brojnih unosnih ponuda za ponovno okupljanje. U oktobru sledeće godine, Mar je rekao: „Možda ćemo se okupiti za 10 ili 15 godina kada nam to bude bilo potrebno iz bilo kojih razloga, ali trenutno Morisi radi svoje, a ja svoje.“ Sledeće godine su se sreli u pabu, kao što je Mar kasnije ispričao: „Razgovor o ponovnom okupljanju pojavio se iznenada. Nisam otišao tamo s tom namerom. Ali bilo je dosta glasina o tome, pa smo prirodno razgovarali o tome. ‘Moglo bi da se desi…’ ‘Kako se osećaš povodom toga?’ ‘Šta ako?’ I tako smo krenuli… Mislim da smo obojica bili jednako zainteresovani.“ Ipak, vratili su se svojim tadašnjim muzičkim projektima, i energija se raspršila.
Morisejevi komentari o Kinezima, imigraciji, religiji i drugim temama, kao i njegova podrška krajnje desničarskoj političkoj partiji “For Britain” 2019. godine, naveli su neke slušaoce da se okrenu od njegove muzike, uključujući onu Smithsa (iako bend očigledno ostaje relevantan među mladima, s obzirom na to da imaju znatno veći broj slušanja na streaming platformama od gotovo svih svojih vršnjaka iz 80-ih).
Ipak, Mar, iako je često bio pitan o svom bivšem kolegi iz benda u intervjuima, nije se upuštao u posebno oštre kritike. „Neće biti iznenađenje kad kažem da sam stvarno blizak sa svima s kojima sam radio – osim s očiglednim“, rekao je “Uncut-u” 2022. godine. „I to nije veliko iznenađenje jer smo toliko različiti, ja i Morisi.“ Morisi je nakon tog intervjua napisao otvoreno pismo, tražeći od Mara da prestane da ga pominje: „Ne znaš ništa o mom životu, mojim namerama, mojim mislima, mojim osećanjima. Ipak, govoriš kao da si moj lični psihijatar s doslednim i neprekinutim pristupom mojim instinktima.“
Odnos Morisi-Mar i dalje nosi istu težinu za neke kao tandem Džeger-Ričards ili Lenon-Makartni, i ti fanovi će se nadati da su današnji pogoršani odnosi samo nesporazum. Da li je Morisi uopšte dobio relevantne pravne dokumente? Možda bi bilo bolje da opet odu u pab, umesto da razmenjuju izjave onlajn? Morisijev nedavni niz objava, u kojima izražava bol zbog toga što je Mar više puta negirao mogućnost daljeg angažmana Smithsa, i njegovo prihvatanje turneje sa “AEG-om”, pokazuje da on žudi da ponovo izvodi ovu muziku (iako će cinici reći da samo pokušava da proda karte za turneju dok je njegov poslednji album, “Bonfire of Teenagers” odbijen od strane svih velikih izdavačkih kuća u Velikoj Britaniji, kako je nedavno tvrdio).
Ne možete se oteti utisku da su Morisijeve objave možda inspirisane braćom Galager, koji su posle godina međusobnih prepirki rešili svoje razlike. Deo uzbuđenja zbog najave ponovnog okupljanja Oasisa potiče od same pomisli na te pesme koje će odzvanjati kroz moćni stadionski razglas, ali je uzbuđenje dodatno pojačano romantičnom pričom o obnovljenoj bratskoj vezi Lijama i Noela, i znatiželjom o tome kako su zakopali ratne sekire. Sama činjenica da su Galageri pristali da ponovo izađu zajedno na binu, posle toliko gorčine, stvorila je treći čin kome su se fanovi nadali.
Postoji osećaj da, ako oni mogu ponovo da se okupe, može svako. Uprkos razlikama između Morisija i Mara, i očigledno narušenom strpljenju obe strane, izraženom u njihovim tonovima ovog meseca, rokenrol nosi dovoljno mitologije da fanove natera da se nadaju. Neki bi smatrali da bi Marova ponovna saradnja s Morisijem bila etički promašaj. Ali mnogi drugi bi voleli da ih vide kako se ponovo okupljaju – što bi potvrdilo da je muzika često veća od bilo koga ko je stvara, zaključuje kolumnista “Gardijana”.
Bonus video: Ustalasao je Ameriku tvrdnjom da su Bitlsi popularniji od Isusa