0
U jednom pismu Nikola Tesla traži da poseti Mihajla Pupina koji leži u bolnici, u drugom daje dijagnozu od čega Pupin boluje i kako bi ga on izlečio.
– Prvi put smo van prostorija Adligata izložili Teslina pisma o Mihajlu Pupinu upućena tadašnjem jugoslovenskom konzulu u Njujorku Radoju Jankoviću. Ona su od izuzetnog značaja jer su pisana ćirilicom i oslikavaju odnos dva srpska velikana. Dva pisma i jedna koverta, bila su deo postavke Izložba „Mihajlo Pupin: život i delo“ u Istorijskom arhivu Niša samo dva dana, jer je veoma skupo obezbeđenje, koje je neophodno zbog njihove vrednosti, kaže za Nova. rs Viktor Lazić, direktor Muzeja knjige i putovanja i Muzeja srpske književnosti koji rade u okviru udruženja Adligat.
Postoji deset različitih dimenzija po čemu su sve značajna ova pisma, napominje naš sagovornik:
– Od toga da su pisana ćirilicom, što je neobično za Nikolu Teslu jer je najčešće pisao latinicom i na engleskom, što je normalno jer je živeo i radio u Americi. U pismima se vidi jedna lepa ispisana ćirilica, što znači da ju je koristio iako se za to malo znalo. Čak nije mešao ćirilicu sa latinicom, što je normalna pojava kod našeg sveta koji godinama živi u inostranstvu. Pisana su 1935, izvanredan je rukopis i način pisanja, jasna su slova. Meni je to bilo fascinantno.
Pisma su posvećena Mihajlu Pupinu koji je tada bio u bolnici.
– U jednom pismu traži da ga poseti, što je jako značajno jer opovrgava svedočenje onih koji su tvrdili da je Tesla jedva pristao to da uradi, da se celu noć premišljao, da su ga molili, cela drama je napravljena od toga. A u pismu se lepo vidi da on lično traži da ga poseti u bolnici. Ima čak beleška na poleđini pisma koju je zapisao primalac Radoje Janković, da je obavestio Mihajla Pupina da Tesla želi da ga poseti a da je Pupin rekao da mu je žao što su mu slabe noge inače bi ustao iz postelje i sam posetio gospodina Teslu. Drugo pismo je Teslina dijagnoza od čega Pupin boluje i kako bi ga on izlečio. Tako da oba pisma dokazuju da između njih nije bilo animoziteta, već naprotiv – ističe Lazić.
Ukazuje da postoji veoma mali broj Teslinih pisama, sačuvanih u nekim kolekcijama.
– Manje od deset, koliko ja znam. Retko su u prodaji i dostižu astronomske sume. Inače, kada smo pronašli ova pisma to je bila svetsku senzaciju i svi mediji na planeti su to objavili. Nisam to očekivao i pravio sam spisak medija koji su to objavili. Vest o tome da su pisma stigla u Adligat prenelo je čak 450 medija u 20 država na deset jezika. O tome se pisalo širom Amerike, ali i u Kini, Indiji, Bugarskoj, Ukrajini, Kazahstanu, Zambiji… O pismima su, između ostalih, pisali i „Vašington post“, „Dejli mejl“, „Njujork tajms“…
Izložba „Mihajlo Pupin: život i delo“, realizovana u saradnji PTT muzeja u Beogradu, Istorijskog arhiva u Nišu i Adligata, održava se u Istorijskom arhivu u Nišu do 14. avgusta.
– Imamo dugoročnu saradnju sa Istorijskim arhivom Niš i direktorkom Snežanom Radović koja nam je izlazila u susret više puta i zbog toga smo odlučili da ih izložimo kako bi ih videla i publika van Beograda. Posebno u vreme korone kada nam je promet ljudi mali u Muzeju, 2019. smo imali 10 hiljada posetilaca, a prošle godine je pao 90 odsto. I ruku na srce, prvi smo zatvorili vrata kada je počela pandemija jer smo hteli da budemo aktivni ali da nikog ne ugrozimo. Pisma su stigla pet, šest meseci pre proglašenja pandemije. Taman dok smo ih zaštitili i izložili koronavirus je počeo da hara, tako da ih je mali broj ljudi videlo – objašnjava Lazić.