FEST 2022: DOGAĐAJ (HAPPENING), 2021, r. Audrey Diwan
piše: Slobodan Vujanović/ Mislite Mojom Glavom
Drugi film Audrey Diwan pokupio je “Zlatnog lava” u Veneciji prošle godine. Prilično neočekivano, verujem, naročito za sve one koji su ga pogledali, kao ja, nakon dobijanja ovog priznanja. Jer pored toga što u ovom filmu nema ničeg vrednog nagrađivanja ni na Festivalu u Sopotu (uz svo dužno poštovanje ovoj prestižnoj srpskoj tradiciji), ovo je još jedan primer kako je woke/liberalno-ugodna tema žirijima bitnija od toga kakav je film koji je promoviše (ili prostituiše).
Ukoliko u prvom delu projekcije samo za trenutak izgubite koncentraciju, nećete ni primetiti da se Diwanin film ne odvija među retro-hipsterkama nekog rurala u Francuskoj u sadašnjem trenutku, već u pedesetim godinama prošlog veka. O čemu nam u filmu, slikovito, govore samo dve stvari, dobro- tri: rokabili muzika na žurkama u kafeu, stare flašice koka-kole i činjenica, zbog koje smo se okupili- još uvek nedozvoljeni i kažnjivi abortusi. Sve ostalo su srednje-krupni planovi, s vrlo malo eksterijera, koji možda podcrtavaju bezizlaznost situacije glavne junakinje, ali još više mršav budžet i rediteljkin bezosećaj za period kojom se bavi.
Naša junakinja je Anna, studentkinja književnosti (ili nebitno) koja slučajno ostaje trudna, a onda tokom tri, četiri, sedam, devet, dvanaest nedelja traži sebi leka potucajući se po ljubavnicima i lekarima koji joj podvaljuju lekove za jačanje ploda umesto za gubljenje istog, samo da bi na kraju završila kod neke francuske Vere Drejk na skoro fatalnoj kiretaži (pošto je film snimljen po autobiografskom uratku Annie Ernaux i nije neki spojler da je Anna preživela).
Diwan je o svemu tome snimila filmić. Neinspirativan, dosadnjikav, ružnjikav, povremeno perverzno-voajerski (ali rediteljke izgleda na to imaju pravo danas), čiji je jedini kvalitet pribrana i iskrena gluma Anamarie Vartolomei. Cenim da bi njegova jedina namena danas mogla da bude emitovanje u osnovnim školama sa ciljem da devojčice uputi na sredstva za prevenciju trudnoće, kako ne bi na svojoj koži osetile indiferentnost hirurških pomagala i muškaraca koji su ih napumpali.
Svi mi koji smo ispratili rumunski masakr ilegalnim putem, Cristiana Mungiua u 4 Months, 3 Weeks and 2 Days moramo da se pitamo koji je i estetski i politički smisao ovog filma nakon tog dobro znanog remek-dela. Na stranu što je Diwan ko-scenaristički samo godinu dana ranije porodila daleko zabavniji policijski triler Bac Nord, o prljavom Marseju.
OCENA: 4/10
Bonus video: Otvaranje Festa
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar