Slika člana "Zadarske grupe" prvi put pred srpskom publikom

Reč je o umetniku koji je potekao sa ovih prostora, ali je uspešnu karijeru izgradio u Njujorku, ostavši nepoznat široj i stručnoj javnosti svoje zemlje.Rođen u Zrenjaninu 1925. godine, završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu, a tokom studija se priključio "Zadarskoj grupi", u kojoj su bili, kod nas svakako poznatiji, Mića Popović, Petar Omčikus, Kosara Bokšan, Vera Božičković Popović, Ljubinka Jovanović i Bata Mihailović.Nakon diplomiranja 1952. godine, nastavio je studije slikarstva u Parizu, a 1958. se preselio u Njujork, gde je i preminuo 1989. godine.U Muzeju savremene umetnosti navode da je Andrejević imao samostalnu izložbu 1953. godine u Galeriji ULUS u Beogradu, gde se predstavio slikama i crtežima.

Kritika ga je tada zapazila i o njemu je pisao Aleksa Čelebonović, nakon čega je napustio zemlju i stvarao i izlagao u inostranstvu.- Mileta Andrejević je ostvario značajnu karijeru u Njujorku i njegova dela se nalaze u Metropoliten i Vitni muzeju. Dok je tamo imao značajnu umetničku karijeru, ovde je ostao nepoznat, čak i stručnoj javnosti. On je umetnik koji svakako zavređuje pažnju - istakla je muzejski savetnik Muzeja savremene umetnosti i jedan od kustosa izložbe “Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993 – 2019” Svetlana Mitić u razgovoru za Nova.rs i dodala:- Jedan od ciljeva akvizicija Muzeja jeste da se umetnici, koji su izgradili karijeru u inostranstvu, a ostali manje poznati ili čak nepoznati u svojoj zemlji, uključe u zbirke MSU i dobiju odgovarajuću elaboraciju. Zahvaljujući kontaktima sa njegovim rođacima i naslednicima uspeli smo da kupimo delo „Bez naziva“ koje će prvi put sada biti izloženo, a kroz seriju predavanja pokušaćemo da osvetlimo opus Milete Andrejevića, koji je vrlo kopleksan.

Stvaralaštvo Milete Andrejevića karakterisala je, prema rečima kustoskinje Mitić, pretežno figuralna orijentacija.- Delo „Bez naziva“ se kreće u granicama apstrakcije, koja je karakteristična za jedan period njegovog stvaralaštva. Nama stručnjacima je zanimljivo da pratimo kako je tekao razvoj apstrakcije sredinom pedesetih godina prošlog veka, posebno u svetu. Postoje neke srodnosti sa ranom apstrakcijom u Jugoslaviji - objasnila je Mitić.

O njegovom romantičnom realizmu svojevremeno je u "Njujork tajmsu" pisao Hilton Krejmer nazvavši ga "Alegoričnim realistom".“Očigledno je Andrejević jedan od najdarovitijih slikara savremene realističke škole. Unosi u umetnost neobičan osećaj rafiniranosti - oko mirno i sjajno prilagođeno slikarskoj nijansi. Na svojim najboljim slikama postiže čistoću tona i gravitaciju osećaja, što je neobično za realističko slikarstvo bilo kog perioda i drugačije od realističkih stilova današnjice. Iako je okrenut slikarima ranijeg doba, njegove teme se nesumnjivo savremene”, ocenio je Krejmer u članku iz 1981. godine.

U Jugoslaviji je smatran disidentom.- Pedesete godine su politički vrlo bremenite raznim okolnostima koje su uticale na to da pojedini umetnici nisu dobili svoje mesto. Umetnička praksa tog doba više je bila okrenuta domaćoj sceni i umetnicima koji su stvarali na prostoru Jugoslavije, pre nego onima koji su otišli van zemlje. Umetnici, koji su tada odlazili u inostranstvo, dobijali su odrednicu disidenta i nije bilo poželjno interesovati se za njih. Možda i sam umetnik nije želeo da komunicira sa svojom državom i zato je ostao van fokusa stručne javnosti zemlje iz koje je potekao - objasnila je Svetlana Mitić.Slike Milete Andrejevića su zastupljene u stalnoj postavci Metropoliten muzeja, Vitni muzeju u Njujorku, u Hiršhorn muzeju i parku skulptura u Vašingtonu i drugim značajnim stranim kolekcijama. Predavao je slikarstvo na Bruklin univerzitetu u Njujorku i Akademiji umetnosti u Njujorku.Imao je mlađeg brata Krstu Andrejevića, koji je predavao na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na predmetu Tehnologija materijala, a Mitić kaže da mnogi konzervatori i danas uče iz njegovog udžbenika.

Delo Milete Andrejevića biće izloženo pored ulja na platnu “K 55” Bogoljuba Jovanovića (96), nastalo 1955. u Parizu, koje je više puta predstavljano srpskoj publici od 1980. godine, ali je zanimljivo kako je to delo došlo i ostalo u muzeju, te Svetlana Mitić objašnjava zašto je u pitanju “stara-nova akvizicija”.- To je ključna slika za razumevanje apstraktne umetnosti kod nas u drugoj polovini 20. veka i predstavlja rani primerak apstrakcije u našem slikarstvu tog perioda. Prvi put je bila prikazana na Riječkom salonu u Hrvatskoj. Tada se radila velika izložba u Muzeju savremene umetnosti koja je trebalo da predstavi šestu deceniju i kustosi su zatražili tu sliku. Ona je stigla u Beograd na osnovu reversa. Nakon te izložbe umetnik se nije javio, niti bilo ko drugi ko bi tu sliku uzeo, i ona je ostala kod nas. Kao delo izuzetne vrednosti našla je odmah svoje mesto na stalnoj postavci, ali do 2016. kada je muzej otkupio, ona nije imala pravni status i nismo znali na osnovu čega je posedujemo. Pošto se radi o slici velike vrednosti, izazvala je pažnju stručne javnosti i interesovanje pojedinih kolekcionara i postojala je bojazan da postane deo neke druge kolekciju. Ušli smo u pregovore i uspeli da je otkupimo zahvaljujući Ministarstvu kulture koje je izdvojilo sredstva - ispričala je Mitić.Sredinom pedesetih godina prošlog veka, apstrakcija se, prema rečima kustoskinje, kretala ka asocijativnom slikarstvu i napuštana je do tada negovana figuracija.- Išlo se ka sažimanju forme u pravcu asocijativnog slikarstva i ta umerena varijanta modernizma obeležila je našu umetnost tog perioda. Kod Bogoljuba Jovanovića imamo radikalni prelaz na apstraktnu formu gde nemate nikakav asocijativni element. Imate čistu piktoralnu površinu slikarski osmišljenu, koja ima jasnu strukturu bez želje da implicira realnu percepciju. "K 55" je radiklano delo i predstavlja iskorak u područje apstrakcije. Kasnije će se umetnost na našem tlu razvijati u pravcu tog asocijativnog slikarstva sa većim ili manjim oscilacijama, ali primera popu Jovanovićevog dela u tom periodu nije bilo. Zato ga smatramo jednim od ključnih za objašnjenje apstrakcije - istakla je Mitić.O značaju stvaralaštva Bogoljuba Jovanovića i njegovom odlasku iz zemlje pisala je i likovna kritičarka Ljiljana Ćinkul u „Politici“ povodom njegove izložbe „Povratak bludnog sina” u Muzeju Cepter 2016. godine:“U istoriji savremene umetnosti u Srbiji Bogoljub Boba Jovanović (1924) bitna je autorska pojava, a njegove dve samostalne izložbe održane 1953. godine u Beogradu (ULUS i Grafički kolektiv), markirale su značajne tokove u beogradskom slikarstvu druge polovine 20. veka i iskorak iz tada vladajućih ideoloških shema. Ipak, budućnost je izmenila početni zamah Jovanovićeve karijere, a umetniku se gubi trag iz domaće sredine. Danas znamo da su pored Beograda, Pariz i Njujork geografski i duhovni centri koji su obeležili slikarev život. Verovatno je posledica Jovanovićevog umetničkog koncepta u znaku reke ponornice i drastično izmenjen socijalno-politički kontekst u Jugoslaviji posle 1945. godine jedan od uzroka umetnikovog preseljenja iz Beograda u Pariz (1953) i iz Pariza u Njujork (1960). 'Moj temperament nije mogao da dođe do izražaja u okolnostima pod kojima sam živeo u Beogradu', izjavio je umetnik”.Na izložbi “Refleksije našeg vremena: Akvizicije Muzeja savremene umetnosti 1993- 2019”, koja je koncipirana u 14 tematsko-problemskih celina, biće predstavljeni radovi nekih od najznačajnijih umetnika prve polovine 20. veka (Nadežda Petrović, Sava Šumanovića, Sreten Stojanović, Dušan Jovanović Đukin, Petar Dobrović, Marko Ristić), umetnika iz druge polovine 20. veka (Miodrag B. Protić, Ljubica Cuca Sokić, Bora Iljovski, Đorđije Crnčević, Nevenka Stojisavljević, Zoran Dimovski, Dobrivoje Bata Krgović, Mrđan Bajić, Zoran Naskovski), kao i prve dve decenije 21. veka (Biljana Đurđević, Ivan Grubanov, Vladimir Nikolić, Gotfrid Helnvajn, Nedko Solakova).