Čuveni grčki koreograf, reditelj i vizuelni umetnik Dimitris Papajoanu gostuje u sredu i četvrtak u Novom Sadu na 18. Beogradskom festivalu igre sa svojim novim komadom "Mastilo".
Pripreme za njegov nesvakidašnji plesni spektakl su uveliko već u toku u Srpskom narodnom pozorištu, a Papajoanu kaže da jedva čeka da vidi reakcije novosadske publike na „Mastilo“.
„Izuzetno sa srećan što sam danas ovde i što mi je data scena najstarijeg nacionalnog teatra da izvedem svoj rad. Jutros sam upravo razmišljao koliko se sve promenilo od dana kada sam počeo sve ovo da radim i kreiram, kada su ljudi još uvek debatovali i raspravljali da li je ovo uopšte umetnička igra ako su igrači na sceni bosi i ovoga danas“, rekao je Papajoanu, napominjući da se njegove kreacije nikada nisu mogle uklopiti u neku konkretnu umetničku definiciju.
Umetnik se osvrnuo na svoja prethodna gostovanja u Srbiji. gde je prvi put nastupio sa komadom „Mrtva priroda“, takođe na BFI.
„Bilo mi je drago što je festival tada insistirao da dođem u Beograd upravo sa komadom `Mrtva priroda` koji je vrlo čudan, jer ono što ja radim nije ni teatar niti je igra, već jedna sasvim drugačija forma. Vrlo mi je drago što postoji taj prostor za komunikaciju i što se u Srbiji moji radovi izvode sa uspehom”.
Upravo predstavom „Mrtva priroda“ počela je Papajoanuova fascinacija genijalnošću Nikole Tesle koja se, kako je izjavio, nastavlja i u „Mastilu“ u kom je umetnik, električnu energiju „zamenio“ energijom vode.
Papajoanu se osvrnuo i na trenutnu situaciju u kom je kultura suspendovana zbog pandemije.
„Mi smo u Grčkoj tokom leta mogli da vežbamo napolju i povremeno u pozorištima, ali pozorište je `živa` stvar i `zavidim` Srbiji što su vam teatri otvoreni“, rekao je umetnik.
Direktorka BFI Aja Jung podsetila je da je Beogradski festival igre jedini umetnički festival u Evropi koji se u ovom vremenu održava, i da joj je čast što je Papajoanu jedan od učesnika iz ukupno šest zemalja.
Dimitris Papajoanu je širokoj publici postao poznat nakon što je u Atini 2004. kreirao ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara. Pre četiri sezone je za posebno ostvarene rezultate u evropskim pozorištima u Rimu, na manifestaciji „Premio Europa“, osvojio priznanje, koje je vrsta evropskog oskara za dramsku umetnost, uz Izabel Iper i Džeremija Ajronsa. Bio je nominovan za nagradu „Olivije“.
Na Beogradskom festivalu igre dobio je 2018. nagradu „Jovan Ćirilov – za iskorak dalje“, a mi smo imali prilike da vidimo na BFI njegova dela „Mrtva priroda“, „Nigde“ i „Veliki krotitelj“.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar