Sindikati u Narodnom pozorištu dostavili 5 zahteva Vladi Srbije i Ministarstvu kulture: Prvi - hitno poništenje odluke o imenovanju Bokana

Sindikat glumaca Srbije Narodno pozorište, Sindikat baletskih igrača i Sindikat muzičkih umetnika u pismu zahtevaju odbranu ugleda i autonomije Narodnog pozorišta i preispitivanje imenovanja predsednika UO - Dragoslava Bokana.

Kako navode potpisnici u dokumentu, koji je dostavljen na pisarnice Ministarstva kulture i Vlade Srbije 30. juna, kao zaposleni u Narodnom pozorištu u Beogradu upućuju javnosti, Vladi Republike Srbije i Ministarstvu kulture formalno utemeljen i duboko argumentovan zahtev.

"Svrha ovog dokumenta je da, u skladu sa pozitivnim pravom, Ustavnim vrednostima i javnim interesom, zahtevamo hitno preispitivanje i poništenje odluke o imenovanju Dragoslava Bokana za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu. Ova odluka duboko narušava ne samo ugled najstarije i najreprezentativnije kulturne ustanove u zemlji, već i osnovne principe na kojima počiva kulturna politika Republike Srbije", napominju u pismu.

Pozivaju se na Zakon o kulturi (član 3), po kojem se kulturna politika sprovodi na osnovu slobode umetničkog i kulturnog izražavanja: i poštovanja ljudskih prava - autonomije subjekata u kulturi, kao i ravnopravnosti i javnog interesa. Pominju i član 44a istog zakona u kom stoji da "osnivač ustanove razrešava člana upravnog odbora pre isteka mandata ako član upravnog odbora obavlja dužnost protivno zakonu ili ako je protiv njega pokrenut krivični postupak za delo koje ga čini nedostojnim, ili je pravnosnažno osuđen za takvo delo, kao i iz drugih razloga utvrđenih zakonom ili statutom ustanove".

Takođe se pozivaju na Zakon o javnim službama, čiji član 20 propisuje da "upravni odbor ustanove imenuje i razrešava osnivač i da se u UO imenuju i članovi iz reda zaposlenih, a da za ustanovu čiji je osnivač Republika, odluku donosi Vlada". Iako ovaj član zakona ne propisuje formalne kriterijume stručnosti ili etičnosti, osnivaču - Vladi Republike Srbije - daje diskreciono i legitimno pravo da imenuje ili razreši članove UO u svakom trenutku. Upravo u tome, kako pišu zaposleni u nacionalnom teatru, leži mogućnost i obaveza osnivača da interveniše kada se pojavi jasan gubitak poverenja, narušavanje ugleda institucije, ili pojave koje ometaju normalno funkcionisanje javne službe.

"U konkretnom slučaju, kada je lice koje je imenovano izazvalo: oštre i masovne reakcije zaposlenih, protest tri umetnička sindikata, medijske i javne osude, i otvoreno neslaganje sa misijom ustanove, tada osnivač ima i pravo i dužnost da odmah preispita i eventualno poništi odluku, radi očuvanja javnog interesa i pravne urednosti u upravljanju ustanovom kulture", podsećaju resorno ministarstvo, pozivajući se i na Statut Narodnog pozorišta, koji upućuje na primenu zakona i na odgovornost prema misiji teatra koja podrazumeva etičnost, dostojnost i javno poverenje.

Pominju i UNESCO preporuku o statusu umetnika koja datira iz 1980, a obavezuje države da zaštite slobodu umetničkog izražavanja, obezbede uslove dostojne umetničkog rada, kao i da se upravljanje institucijama kulture vrši od strane kompetentnih i etičnih lica. Postavljanje na čelo institucije kulture osobe koja je u javnosti poznata po govoru mržnje i povezanosti sa militarističkim strukturama protivno je ciljevima te preporuke, navode, a pominju i UNESCO konvenciju o raznolikosti kulturnih izraza iz 2005, čija je Srbija potpisnica. Ta konvencija obavezuje državu da obezbedi institucionalnu autonomiju, podstiče pluralizam kulturni dijalog, i da kulturna politika ne bude podređena ideološkim ili političkim interesima.

"Bokanove javne izjave, kao i kontekst njegovog angažmana, u suprotnosti su sa duhom Konvencije koji insistira na toleranciji, dijalogu i kulturnoj raznolikosti", ocenjuju zaposleni u Narodnom.

Podsećaju i na činjenice da je Dragoslav Bokan, imenovan za predsednika Upravnog odbora Narodnog pozorišta u Beogradu, javno poznat po vojnom i paravojnom delovanju tokom devedesetih; da je bio pravnosnažno osuđivan; da je u javnim nastupima koristio govor mržnje; da nema priznat rad u oblasti upravljanja kulturom; kao i da je izazvao burnu reakciju zaposlenih, sindikata i javnosti.

Zaključuju da osnivač ustanove ima neposrednu pravnu obavezu da reaguje ukoliko predsednik UO izazove javni i unutrašnji sukob u ustanovi.

"Čak i u odsustvu aktuelnog krivičnog postupka, etički i javni standardi obavezuju na poništenje imenovanja. Ukoliko se ne postupi po zahtevu, narušava se ne samo autonomija ustanove, već i načelo zakonitosti u javnim službama".

I na kraju pisma još jednom iznose pet zahteva. To su: poništenje odluke o imenovanju Dragoslava Bokana; uključivanje stručne javnosti i kolektiva u proces imenovanja; primena kriterijuma etičnosti i javnog ugleda; javno izvinjenje osnivača zaposlenima i publici; i zaštita Narodnog pozorišta kao autonomne umetničke institucije.

Podsetimo, 300 zaposlenih u Narodnom pozorištu pozvalo je još uvek aktuelnog upravnika Svetislava Goncića da preispita svoju odluku o prevremenom povlačenju s funkcije 5. jula i izrazilo strah da bi Bokan mogao da postane i prvi čovek nacionalnog teatra.