Sedam predstava na Joakim festu: Jugoslavija nije tema

Odabrala je sedam predstava iz Srbije i regiona, koje prema njenoj oceni , temama, scenskim promišljanjem i estetikom, pričaju priču o životu u rasparčanoj zemlji i koje će kako se nada, pokušati da ‘’nadigraju koronu’’.Ovogodišnji Joakim fest biće održan od 8. oo 15. oktobra u Kragujevcu pod sloganom "Život posle".Program Joakim festa1. ‘’Upotreba čoveka’’ po romanu Aleksandra Tišme u dramatizaciji Fedora Šilija, i u režiji Borisa Liješevića urađena u koprodukciji Novi Tvrđava teatar, Grad teatar Budva / Novosadsko pozorište (Újvidéki Színház) i East West Centar iz Sarajeva.2. ‘’Naš magacin (Naše skladišče)’’ po tekstu Tjaše Mislej i režiji Mateja Kokol - Prešernovo gledališče iz Kranja (Slovenija)3. ‘’Kao da kraj nije sasvim blizu’’ Maje Pelević u režiji Nikole Zavišića (Bitef teatar)4. ‘’Samo glas’’ po tekstu Nine Plavanjac u režiji Marjana Nećaka - Makedonski naroden teatar iz Skoplja (Severna Makedonija)5.’’Bludni dani kuratog Džonija’’ po romanu Filipa Grujića, u dramatizaciji Dimitrija Kokanova, režija Jovana Tomić - Novosadsko pozorište (Újvidéki Színház)6. ‘’I Konje ubijaju zar ne’’ po romanu Honora Mekoja, dramatizacija i režija Martin Kočovski - Makedonski naroden teatar Bitola (Severna Makedonija) - snimak predstave7. ‘’Sedam strahova’’ po romanu Selvedina Avdića u dramatizaciji Emine Omerović i Selme Spahić, režija Selma Spahić - Bosansko narodno pozorište Zenica u koprodukciji sa 20. Festivalom bosanskohercegovačke drame, Zenica 2021. (Bosna i Hercegovina)Prema oceni selektorke Branislave Ilić izbor predstava bi bio potpuniji u koncepcijskom zaokruženju selekcije da su u njemu još dve predstave: “Moj muž” Rumene Bužurovske u režiji Ivane Đilas (Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane) i “Teorije zavere” autorskog projekta Filipa Jurijevića, Marine Lisjak i Marine Pejnović iz Satiričnog kazališta “Kerempuh” iz Zagreba koje nisu u mogućnosti da igraju na kragujevačkom festivalu.Festivalske predstave ocenjivaće tročlani žiri kojim predsedava rediteljka i koreografkinja Nada Kokotović, a osim nje u žiriju su glumica Jasmina Dimitrijević i mlada pesnikinja Radmila Petrović.

“Zatvorena pozorišta, nemogućnost putovanja, nepoznat budžet, neizvesno održavanje festivala usled pandemije kovida 19... sve su to okolnosti sa kojima se susreću svi selektori koji pokušavaju da osmisle koncept za neki od mnogobrojnih jesenjih pozorišnih festivala. Kako u tolikoj neizvesnosti, projektovati i osmisliti koncept koji bi trebalo da nosi i potencijal visokog stepena ostvarljivosti? A dramaturško pitanje u ovim okolnostima, bilo bi, postoji li tema koja je u stanju da na sceni ‘nadigra’ koronavirus i njegovu dominaciju u našim životima? Možemo li još uvek da zamislimo život posle korone?’’ navela je selktorka Branislava Ilić u obrazloženju svog izbor predstava, uz ocenu ‘’da je u pozorištu sve moguće’’.Ona je istakla da za ovogodišnji festival nije birala namenski pravljene predstave na temu virusa, kao i da je želela da sve predstave budu sa prostora bivše Jugoslavije, jer je prošlo tačno 30 godina od raspada nekada velike zemlje.‘’I da preduhitrim sve antijugoslovene i razočaram jugonostalgičare, Jugoslavija nije tema moje selekcije. Trideset godina je dovoljno dug period da skeniramo ovaj prostor kroz teme kojima se teatri, ali i neki novi mladi pozorišni ljudi bave. ‘Život posle’ je moj intimni, subjektivni pogled na ovaj prostor i teatar, 30 godina posle’’ pojasnila je Ilić.

Selektorka je dodala i da nije izneverila tradiciju svojih prethodnika, koji su tokom 15 festivalskih izdanja, uz afirmisane autore pružali šansu novim i mladim ljudima sa prostora Balkana. U ovogodišnjoj selekciji, mladi autori dotakli su se tema poput eksploatisanja ženske radne snage u supermarketima, usamljenosti kroz koju prolazi jedna ostvarena glumica, suživotu čoveka i mašine u digitalnom dobu, postavljajući pitanja da li je danas , u samoći i izolaciji, u iskrivljenim percepcijama realnosti, moguće više nego ikad graditi nove oblike zajedništva?Iskusniji i afirmisani autori koje je selektorka odabrala za ovogodišnje izdanje Joakim festa, bave se temama ratnih i posleratnih dešavanja kroz teške ljudske sudbine, koje, kako je navela, upozoravaju na to da ratna psihologija lako i brzo čoveka pretvara u robu i u materijal za sprovođenje tuđih namera.