9
S ćerkom Unom našao sam se u jednom od najdužih redova u novijoj istoriji srpskog izdavaštva, gde se strpljivo čekalo na potpis peruanskog nobelovca Marija Vargasa Ljose.
„Zbog svog potpunog prezira konvencija i računice koje regulišu život političara Fransisko Belaunde – dugačkog i mršavog tela, živa istorijska enciklopedija, nezasiti čitalac, elegantne reči, koja kao da je došla iz književnosti i iz prošlosti – uvek je na mene ostavljao utisak čoveka iz drugog vremena i druge zemlje, jagnjeta u čoporu vukova. Bio je u stanju da kaže ono što veruje i misli makar ga to dovelo u zatvor ili egzil“, poslednja je rečenica koju sam 26. juna 2015. pročitao na 153. stranici Ljosinih memoara „Riba u vodi“.
U tom trenutku s ćerkom Unom ušao sam u ciljnu ravninu ulaza u SKC i knjižaru „Delfi“ u Resavskoj, pred kojom se strpljivo čekalo na potpis peruanskog nobelovca Marija Vargasa Ljose. Našli smo se u jednom od najdužih redova u novijoj istoriji srpskog izdavaštva. Bio je to i jedan od zvezdanih trenutaka Ljosinog izdavača „Lagune“. Nezapamćena slika. Rep reda bio je u Nemanjinoj, blizu zgrade Narodne banke Srbije.
Svoje mesto u redu, nadomak cilja, ustupio sam osvedočenoj poklonici hispanoameričkog romana. Navela je imena osam od deset autora „Prosvetinog“ kompleta. Ove 2025. biće 40 godina hispanoameričkog romana objavljenog u 11 knjiga. Pre nego što sam se povukao iz reda, s ćerkom sam se dogovorio da piscu postavimo pitanje na stranici njegovih memoara.
Gotovo automatski, kao na tekućoj traci, potpisivao je knjige.
– Imala sam utisak da se umorio. Skoro sat i po ih je potpisivao – bili su prvi ćerkini utisci po izlasku iz knjižare.
– Spustila sam knjigu, na stranici na kojoj sam napisala: ¿Cuál es la pérdida más difícil de olvidar, la política o la amorosa? U prvi mah sam poverovala da je prevideo pitanje. Spremao se da potpiše, ali je zastao. Podigao je glavu da vidi ko ga to pita. Nije očekivao pitanje. Iznenadili smo ga. „Uvek ću reći amoroso“, kazao je. „Zaista“, pitala sam ga. „Zar mi ne verujete“, upitao je. „Ne, samo vas pitam“, odgovorila sam. „Politika je dnevna, a ljubav večna“, rekao je i energično podvukao „ljubavni“.
A pitanje je glasilo: Koji gubitak je najteže zaboraviti – politički ili ljubavni?
Mario Vargas Ljosa bio je, inače, i predsednički kandidat. Izgubio je od Alberta Fuhimorija, koji je neslavno završio, dok je poznati pisac bio zaljubljive prirode. Neki od ljubavnih jada mladog Ljose su i ukoričeni…
Bonus video: Komemoracija Albahariju
