0
Nije otkriće reći da smo ranim odlaskom Nebojše Glogovca veoma mnogo izgubili, kaže za Nova.rs reditelj Dejan Mijač na godišnjicu smrti glumca.
Ako je neko zaslužan za pozorišnu karijeru Nebojše Glogovca, koji je preminuo na jučerašnji dan 2018. u 49. godini, onda je to naš čuveni reditelj Dejan Mijač. Jer, na profesionalnu teatarsku scenu Glogovac je prvi put stao 1992. godine u predstavi Ateljea 212 „Velika pljačka“ Džoa Ortona, u Mijačevoj režiji.
Reditelj ga ja otkrio dok je još bio student Fakulteta dramskih umetnosti. Odmah je, kako se Dejan Mijač seća za Nova.rs, uočio njegov dar:
– Bio je takoreći dečko kada sam ga angažovao. Bio je na drugoj ili trećoj godini FDU, i ja sam došao na jedan od ispita njegove klase. I čim sam ga video, zaista nije bilo teško uočiti talenat. Baš tada mi je zatrebao glumac koji će igrati ulogu negativca. U pitanju je mladić koji je na jedan blentav način sa drugom uspe da provali u banku i opljačka je. Ali, policija nije mogla lako da im uđe u trag, jer nisu ranije bili inkriminisani…. I Nebojša je zaigrao tu ulogu, a što je najlepše baš su ga tu otkrili i odmah ga je publika prihvatila – priča Mijač.
Imao je, kako ističe reditelj, već tada dvostruki prilaz glumi.
– Mogao bi u jednom času da bude potpuni negativac, krajnje besprizoran, krvoločan, ali opet bio je dečak koji je imao viziju, san. Kako je išao iz koraka u korak u svojoj neposrednoj blizini sretao je neke negativne prepreke. Ta mogućnost da odigra ulogu u kojoj je ružan, zao, ali i bezazlen, opravdan u krajnje etičnom smislu, uspevao je s lakoćom da donese. To je jedna neverovatna komplikacija, ali taj šarm i anđeoski način na koji je igrao bilo je zadivljujuće – konstatuje Mijač, nazivajući ga „čudnim glumačkim amalgamom“.
I baš posle te predstave, koju je Mijač zapravo radio za svoj groš, da bi tek potom našla svoje mesto na sceni Ateljea 212, svi su primetili Glogovca i dobio je stalni angažman u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, čiji će član biti do same smrti:
– Ta uloga ga je preporučila i ušao je na velika vrata u pozorište. Nije čak ni igrao male uloge, već je dobijao vrlo dobre zadatke. Iako mlad, bio je postojan glumac. Zato i ne čudi što je otišao brzo na film, televiziju. Prosto, eksplodirao je – priseća se Mijač.
Pozorišni reditelj angažovao ga je ponovo u Jugoslovenskom dramskom najpre u „Lažnom caru Šćepanu malom“, a potom mu je poverio rolu Troila u Šekspirovoj tragediji „Troil i Kresida“:
– Igrao je i razne druge uloge kod mojih kolega. Svi su ga rado imali u podelama, projektima. Ono što je on imao još kao dečko – bio je to neki poseban dar. Kada pogledate njegove kolege, vidite da su svi oni ravnopravni, ali u Nebojši vidite dragulj. Znate, u svim oblastima umetnosti postoji ekstra talenat i to se odmah uoči. Samo je pitanje da li će to biti uništeno ili ne. A njemu ništa nije stajalo na putu. Ništa nije moglo stati na putu takvom talentu. Jedina prepreka bio je on sam sebi. Nažalost – smatra Dejan Mijač, uz ovu konstataciju na kraju:
– Nije otkriće reći da smo ranim odlaskom Nebojše Glogovca veoma mnogo izgubili!
Bonus video:
Džejms Din
