Pošto sam bio prijatelj porodice Živojinović, često sam svraćao kod njih, naročito kada je dolazio Boris Dvornik. I svaki put se druženje završavalo tako što smo on i ja svirali harmonike a Bata i Lula su pevali, božanstveno su pevali. Bilo nam je lepo i sa ogromnom radošću se sećam tih vremena, kaže za Nova.rs Radoslav Zelenović, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke sa kojim smo razgovarali na obeležavanju 50 godina od prikazivanja filma “Valter brani Sarajevo”.
– Mnogo puta sam gledao taj film, bio sam i na premijeri, to je ona vrsta filma sa kojom nikad niste nasigurno, uvek se nešto dogodi novo. I kada sam mislio da nema više šta da me iznenadi, došla je ekipa kineske televizije da pravi emisiju o Kinoteci, jer imamo neki materijal iz Pekinga iz 1897. godine. Međutim, kada sam ih pitao šta žele, oni su samo rekli – Valtera. Povadili smo sve plakate filma koje imamo, na raznim stranim jezicima, i kada se završilo snimanje, kamerman je počeo da govori tekst iz filma, Batine replike. I ja mu kažem odševljen – „Pa ti znaš srpski“, ali nije me razumeo a ceo film je znao napamet. To me je stvarno iznenadilo.
Za ogorman uspeh ovog filma, Zelenović smatra daje odlična ekipa glumaca, dobri efekti, i dobra prodaja.
– I to jesve učinilo da film ima takav odjek koji mu daje jednu vrstu vanvremenskog. Sada se često prikazuje i na televiziji, kao i drugi partizanski filmovi „Diverzanti“, „Partizanska eskadrila“, ali „Valter“ se izdvaja jer je imao jaku međunarodnu prodaju. U katalogu pored tog filma piše – „prodat za čitav svet“.
Bata Živojinović je, nastavlja Zelenović, njega i njegovu pokojnu suprugu Vesnu doveo u Koraćicu.
– I to tako što smo radili Filmski festival u Sopotu, nisam ni znao gde je to. Jednom me je pozvao na ručak i rekao mi da snima devet filmova i da ne može da se bavi festivalom, da ga preuzmem, ali će biti tu da pripomogne. Tako sam sa pokojnim Mišom Paramentićem, uz Batinu pomoć, održavao festival narednih 19 godina.
On ističe da mu je žao što Bata Živojinović ni u Koraćici, ni u Mladenovcu nema ama baš nijedno obeležje po kojem bi se znalo da je tu živeo čovek koji je snimio 300 filmova.
– Ja sam arhivar i znam kakav je to fenomen. Zato mi je krivo što ni trg ni Centar za kulturu nije poneo njegovo ime. Nele Karajlić, Gaga Ignjatović i ja smo pokrenuli sa arhitektom Đukićem ideju da napravimmo njegov legat u Koraćici, urađen je projekat ali nije bilo dovoljno razumevanja za to. Za mene je nedopustivo što to nije urađeno. I državne institucije treba da reaguju kada su ovakvi događaji u pitanju, to treba da bude i njihov deo posla a ne privatna inicijativa nas koji smo znali i voleli Batu Živojinovića.
Bonus video: Miljko Živojinović i filmu „Valter brani Sarajevo“