Ko su novi članovi Visokog saveta sudstva: N1 došao do nezvaničnih preliminarnih rezultata

Sutkinja Čogurić imala je dva protivkandidata na ovim izborima.

Na nivou osnovnih sudova, najviše glasova osvojila je Jelena Gajić, sutkinja Trećeg osnovnog suda u Beogradu, a biralo se između sedam kandidata, piše N1.

Na nivou prekršajnih i Prekršajnog apelacionog suda, među šest kandidata najveći broj glasova je dobila Nataša Milenković, sutkinja Prekršajnog apelacionog suda, a na nivou privrednih i Privrednog apelacionog suda, gde je u trci bilo četvoro sudija, pobedio je Marko Radović, sudija Privrednog suda u Beogradu.

Iz Vrhovnog suda bila je predložena samo jedna kandidatkinja - Dijana Janković.

Njeno mesto u novom sastavu Visokog saveta sudstva je jedino sigurno, budući da nije imala protivkandidata, te su njene kolege iz Vrhovnog suda mogle da glasaju samo za nju.

Na današnjim izborima 2.654 sudije imale su biračko pravo i glasale su za pet novih članova Visokog saveta sudstva, od ukupno šest koliko ih je u Savetu iz redova sudija. Aktuelnom članu saveta sa nivoa apelacionih sudova i Upravnog suda mandat ističe kasnije u odnosu na ostalih pet, te se sa tog nivoa danas nije birao novi član.

Sudije isključivo glasaju za člana Saveta na nivou na kom obavljaju sudijsku funkciju i po jedan član se bira na svakom nivou u pravosudnom sistemu, a 21 sudija kandidovao se na ovim izborima.

Inače, Visoki savet sudstva ima ukupno 11 članova. Osim šest iz redova sudija, četiri člana su iz reda istaknutih pravnika i njih bira Narodna skupština, a jedan je po položaju i to je predsednik Vrhovnog suda, koji je član Saveta sve dok mu traje mandat.

Aktuelna predsednica Vrhovnog suda je Jasmina Vasović, kojoj mandat ističe u aprilu ove godine. Iako je imala pravo na još jedan mandat, nije konkurisala ponovo za to mesto.

Ministar pravde, nakon ustavnih promena više nije član Saveta, jer na tome je insistirala i Venecijanska komisija, s obzirom na to da su sudije nezavisne za razliku od tužilaca koji su samostalni.

U tom smislu u sudskoj strukturi ne postoji takva hijerarhija i mehanizam instituta obaveznog uputstva, pa da po rangu viši sudija može nekom da praktično naredi da postupa.

Argument je da ne treba u Visokom savetu da bude član koji predstavlja izvršnu vlast, odnosno ministar pravde i da direktno učestvuje u izboru sudija.

Postoji pravo na prigovor u slučaju povrede izbornog prava na biračkom mestu koji se podnosi Savetu u roku od 24 sata od kada se povreda dogodila. Savet donosi odluku u formi Rešenja u roku od 48 sati, na koje postoji pravo žalbe Ustavnom sudu ukoliko Savet odbaci ili odbije podnet prigovor.