0
Književno veče posvećeno Radoslavu Petkoviću, 25. po redu dobitniku festivalske nagrade za književno stvaralaštvo "Stefan Mitrov Ljubiša", održano je sinoć na Trgu pjesnika, u samoj završnici festivala Grad teatar Budva.
Na književnoj večeri govorili su članovi žirija za dodelu nagrade „Stefan Mitrov Ljubiša“: Nadežda Čačinović, Slavica Perović i Mihajlo Pantić (predsednik), a laureat Radoslav Petković obratio se prisutnima na Trgu pjesnika putem video snimka.
– Stefan Mitrov Ljubiša nije jednostavni hroničar prošlosti niti projektant budućnosti, već pisac koji nam opisuje duboke istorijske protivrečnosti, kakve uvek odrede malu i časnu zemlju nad kojom se neprestano nadvijao imperijalistički Mordor. Mediteran i mediteranski duh su višeznačni: slika Mediterana može biti kao u turističkim prospektima, ali, u isto vreme, Mediteran ima svoju tamnu stranu. To su dobro znali vrsni znalci Mediterana kao što su bili Fernan Brodel ili Predrag Matvejević. Možda i zato će svako ko je upoznat sa mediteranskim humorom primetiti da je on često surov i opor. Mediteran je i Petrarka, i Makijaveli – kazao je Petković.
Nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ je bijenalna, a Petković je njen laureat za 2019/2020. godinu. Obrazlažući dodelu značajnog priznanja najnagrađivanijem srpskom piscu žiri je istakao da se „Petkovićev opus mora sagledati kao odbrana od narastajućeg nihilizma koji, uprkos vrtoglavom tehnološkom napretku civilizacije, produbljuje njenu krizu, potirući moralne, humanističke vrednosti u korist nezaustavljive stihije ogoljenih interesa bilo koje vrste, i moći koja te interese oglašava i realizuje“.
Radoslav Petković, rođen 1953. u Beogradu, autor je pet romana, dve knjige priča i šest knjiga eseja. Već sa prvim romanom „Put u Dvigrad“ iz 1979. ovenčan je priznanjem „Miloš Crnjanski“. Za roman „Sudbina i komentari“, koji je objavljen 1993, dobio je NIN-ovu nagradu, priznanje „Meša Selimović“, Borbinu nagradu za knjigu godine, nagradu kluba Jazzbina i Radija B92…
Za roman „Savršeno sećanje na smrt“ iz 2008, bio je, po treći put, u najužem izboru za NIN-ovu nagradu, a ovenčan je priznanjem „Bora Stanković“. Iste godine kada je objavio to delo, postao je laureat nagrade „Ramonda Serbica“ za celokupan pripovedački opus.
Nagrađivane su i piščeve zbirke priča – „Izveštaj o kugi“ Andrićevom nagradom, a „Čovek koji je živeo u snovima“ Vitalovom. Za knjigu eseja „Kolumbovo jaje“ dobio je priznanje „Dušan Vasiljev“, a za rukopis „Upotreba vilenjaka“ nagradu Istok – Zapad.
Obe zbrike priča i tri romana prevedeni su na francuski jezik, a njegova dela prevođena su i na mađarski, grčki, engleski, italijanski, slovenački, slovački, nemački i bugarski. Petkovićeva proza zastupljena je u brojnim antologijama savremene srpske književnosti na engleskom, francuskom, italijanskom jeziku, a predstavljena je i u okviru tematskoj brojeva nemačkih i poljskih časopisa posvećenih srpskoj književnosti.