Ja ne mislim da će ljudi postati bolji, jer su se epidemije događale i ranije i ljudi nisu postajali bolji. Posle velike epidemije kuge kretao je lov na veštice, verski ratovi i trista čuda, ali će svakako doći do velikih promena, kaže za portal Nova.rs književnik Radoslav Petković.
Radoslav Petković je pisac dva uticajna i nagrađivana istorijska romana: „Sudbina i komentari“, za koji je 1993. dobio NIN-ovu nagradu, “Borbinu” i nagradu “Meša Selimović, i „Savršeno sećanje na smrt“, nagrađeno priznanjem “Borisav Stanković” 2008.
Za knjigu priča “Izveštaj o kugi”1989. godine je osvojio „Andrićevu nagradu“, a za “Čovek koji je živeo u snovima”1998. nagradu “Zlatni suncokret”.
Autor je i romana “Put u Dvigrad” (1979, nagrada „Miloš Crnjanski“), “Zapisi iz godine jagoda” (1983), “Senke na zidu” (1985), kao i knjiga esejističke proze “Ogled o mački” (1995), “O Mikelanđelu govoreći” (2006), “Vizantijski internet” (2007), “Upotreba vilenjaka” (2008) i “Događaj godine” (2010).
Dela Radoslava Petkovića prevođena su na engleski, francuski, nemački, grčki, mađarski, bugarski, slovenački, slovački i makedonski jezik, a on je prevodio sa engleskog Čestertona, Tolkina, Defoa i Stivensona.
Za Nova.rs Petković govori kako će se epidemija odraziti na književnost i biblioteke, o sumnji u moć književnosti, ali i serijama kao „zanimljivom novom prostoru” i apsurdima koji nas okružuju.
Dan stradanja Narodne biblioteke Srbije u Drugom svetskom ratu i zatvorene biblioteke zbog epidemije. Kako će se ova situacija odraziti na biblioteke?
– Zatvorene biblioteke zbog epidemije će nas još više terati na digitalizaciju bibliotečkog fonda da bi postale dostupnije. Ja sam na Dan Narodne biblioteke Srbije govorio o svim promenama kroz koje je knjiga prošla kroz svoju istoriju i pretpostavljam da će ovo što nam se sada dešava povećati značaj elektronskih izdanja i digitalizacije.
Šta mislite o tome?
– Nije ni prva ni poslednja promena kroz koju je distribucija knjige prošla. Ovo će sigurno imati svojih posledica. Ja ne mislim da će ljudi postati bolji, jer su se epidemije događale i ranije i ljudi nisu postajali bolji. Posle velike epidemije kuge kretao je i lov na veštice i verski ratovi i trista čuda, ali će svakako doći do velikih promena.
Kakve promene očekujete sada?
– Nisam prorok i jako je teško govoriti o tome, a jedna od promena sigurno će biti ta da će značaj nekih tehnologija porasti. Dva doktorata su u Hrvatskoj odbranjena elektronski, jedan iz humanistike, drugi iz medicine. Nastava ide onlajn i kod nas i to će otkriti prostore gde su stvari dostupnije i jeftinije. To može imati negativne posledice na nastavni kadar, recimo.
A na knjige i književnost?
– Prva velika promena se desila sa pismenošću. Platon je recimo bio protiv pisma i o tome govori u jednom od svojih najslavnijih dijaloga. Zatim je štampa donela ogromne promene. Bilo je mnogo onih koji su bili protiv štampe i koji su u njoj videli đavolski izum. Promene nisu uvek bile na bolje. Velika dostupnost štampanog teksta je dostupnost svakog teksta, kao što danas na društvenim mrežama imamo priliku za velika lupetanja.
Da li će nastupajuće promene biti na bolje ili gore?
– Svaka promena nosi i pozitivne i negativne strane, dovodi do pozitivnih i negatvinih rezultata. Stvar je u tome kako ćemo nešto vrednovati, preko kog sistema vrednosti nešto valorizujemo. Ja lično nemam ništa protiv novih tehnologija. Mislim da bih imao veliki problem da se vratim pisanju rukom i pisaćom mašinom.
Da li nešto sada pišete?
– Već jedno duže vreme ne pišem, ali dosta čitam i gledam serije. Serije su novi prostor otkriven poslednjih godina, zanimljiv prostor. Jako pažljivo pratim hrvatsku seriju “Novine”.
Da li nam književnost može pomoći u borbi sa strahom i usamljenošću?
– Književnošću se možemo tešiti, ali ne verujem u njenu veliku moć. Krleža je govorio da je književnost slab palijativ, ali možemo se malo tešiti njome. Može nam pomoći da lakše provodimo vreme. Pitanje je koliko će ovo trajati, da li ćemo se i i kada vratiti u neku normalu. Niko ne zna šta će zapravo biti sa ovim virusom, da li će nam se vratiti i ako privremeno nestane, ali time se ne možete baviti. I stručnjaci se u tome ne slažu, a književnost može pružiti izvesnu utehu. Ne mnogo više od toga.
Neki sada posežu za delima o epidemijama poput Kamijeve “Kuge” i Pekićevog “Besnila”. Šta i preporučujete?
– Meni je zanimljivo to sa “Kugom”, jer imamo dva dominanta tumačenja tog romana. Jedno je da je ta knjiga manje-više politička, a drugo da je Kami u njoj iskazao ono čime je kao pisac bio opsednut, a to je apsurd. Tu on posmatra kugu bez dubljeg značenja. Ona je apsurdna, kao što je apsurdom obojen ljudski život. Dva romana – Kamijeva “Kuga” i Kafkin “Proces”, koja se najviše vide kao metafore apsurda, imaju vrlo različita tumačenja i vrlo nam je teško da se usaglasimo oko njihovog razumevanja, shvatanja i zaključaka.
Kom tumačenju ste skloniji?
– Ja sam skloniji apsurdu i u slučaju “Kuge” i “Procesa”.
Vidite li apsurd i u ovoj našoj epidemiji?
– Bolje da ne govorimo o našim lokalnim apsurdima, gde je predsednik republike glavni virusolog, epidemiolog ili šta već. Mislim da je shvatanje pojave virusa, osim ako ne pribegnete krajnjem religioznom tumačenju, kao Božje kazne za naše grehove, zaista apsurdno, jer virus nema veze sa moralom. Ne treba zaboraviti da su virusu bili moćni saveznici evropskih kolonijalista protiv američkih Indijanaca. Pomagali su stranu agresora vrlo intenzivno. Mi znamo, na osnovu arheologije, da je dolina reke Misisipi bila naseljena Indijancima, ali kada su prvi doseljenici stigli, nisu tu nikog zatekli. Još pre nego što su Evropljani sa svojim oružjem došli i krenuli sa ubijanjem, virus je obavio čišćenje kao prethodnica kolonijalista. Ako posmatramo epidemiju pak kao reakciju planete na njeno uništavanje, zašto je onda virus pobio nesrećne Indijance, šta su mu smetali?
Šta su virus i epidemija pokazali o nama?
– Ovaj virus nam je pokazao da nismo tako moćni kao što često mislimo. Postoji izvesna doza solidarnosti, jer su ljudi osetili da su u istom loncu, ali ona će biti kratkotrajna i verovatno ograničena na uže ljudske zajednice. Ne mislim da ćemo postati ni bolji ni pametniji.
Možemo li izvući neku pouku iz svega što nam se trenutno dešava?
– Verovatno možemo izvući neke pouke, samo ne znam kakve. Virusi nemaju mnogo veze sa nama. Imamo tu slavnu epidemiju kuge u srednjem veku, koja je bila shvaćena kao Božja kazna, pa su se pojavule povorke i ljudi su sebe bičevali zbog svojih grehova, da bi se to ubrzo promenilo u bičevanje drugih, lomače, ratove itd. Ne verujem da će i sada doći do nekih saznajnih i moralnih promena.
Kako se osećate u izolaciji?
– Meni se dopada, ali mi ponekad fali kafa u kafiću. Nisam siguran da će ovo brzo proći. Upravo sam čitao hrvatskog epidemiologa koji je optimista i kaže: Nemojte rezervisati ništa za rano leto, a ja sa uzdam u bablje leto. Ima onih koji nam ne daju ni toliko optimizma.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
