0
Još samo nekoliko dana, do 29. januara, laureatkinja NIN-ove nagrade je književnica Danica Vukićević, kojom je ovenčana za roman "Unutrašnje more", objavljenog u izdavačkoj kući Nojzac prošle godine. Uoči obelodanjivanja 70. laureata, tek sedma žena dobitnica NIN-ove nagrade u autorskom tekstu za Nova.rs piše šta joj je donelo ovo priznanje.
Piše: Danica Vukićević
Kada smo se dogovarali da napišem nešto o tome šta mi je donela Ninova nagrada i kakav je osećaj posle godinu dana, još nije bilo odlaska/prelaska cele redakcije NIN- a… Dakle, sve oko NIN-a i nagrade je uzbudljivo. Ponekad i dramatično. Videćemo kuda će otići s ovim spletom novih okolnosti i konstelacije. Možda će u budućnosti kiselo grožđe koje su neki gajili i zobali postati slatko. Veštačko a slatko.
Najvažnije u vezi s bilo kojom pa i ovom, najvećom, književnom nagradom jeste da ona bude za književnost. S parametrima koji nisu obavezno vezani za velike teme, aktuelnosti, neko odzvanjajuće ime, već za jezik. Eleganciju, elastičnost, emocije…
Donela mi je ono u čemu se osećam kao riba u vodi, a da to nisam znala – lutanje s ciljem, susrete s nepoznatim, s ljudima, nepoznatim/poznatim predelima i gradovima, događaje koji su manifestacija unutrašnjih stanja, prolazno a snažno zajedništvo… Novu vrstu otpora koji se rastvorio. Oročeni izlazak iz sebe, samozaborav. Uživanje. I zabavu. S uzbuđenjem ulazim u novu fazu.
Dok čekamo objavu pobednika na više nivoa se presecaju putanje odapetih strela nadanja, uverenja, predrasuda, indignacije, onih koji pišu i vide sebe verovatno onako kako ih niko ne vidi, onih koji se nadvijaju nad tuđim tekstom, onih koji su na večnoj utakmici posmatrači, obaveštenih i neobaveštenih…
Pošto mi kao društvo živimo dugo, predugo, u teškim vremenima, u anomiji, nesigurnosti i konfuziji, indukovanim podelama, trebalo bi da prigrlimo ogromnu snagu koju nam književnost može dati. Samo da joj dopustimo.
Bonus video: Ljubivoje Ršumović otkriva kako je nastala pesma „Domovina se brani lepotom“