Filozof, psihoanalitičar, predavač i umetnik Branimir Stojanović Trša preminuo je 23. februara u Beogradu u 64. godini od posledica korona virusa.
Stojanović (1958) se u radu, smeštenom između filozofije, psihoanalize i umetnosti, bavio praksama pisanja i konceptualno-političkim intervencijama u institucionalne kontekste filozofije, umetnosti i psihoanalize. Od 1980. godine objavljivao je tekstove i eseje u oblasti filozofije, teorijske psihoanalize, kritike ideologije i teorije umetnosti.
Sa Branislavom Dimitrijevićem i Branislavom Anđelković bio i jedan od osnivača Škole za istoriju i teoriju slike, osnovane 1999. godine pri Centru za savremenu umetnost u Beogradu.
Stojanović je sa umetnicom Milicom Tomić bio koautor nekoliko umetničko-edukativnih projekata u oblasti savremene umetnosti, realizovanih u okviru programa Staciona – centra za savremenu umetnost u Prištini, Kuvataideakatemia Helsinki…
I sam je učestvovao na brojnim izložbama savremene umetnosti, uključujući Memorijal Nadežde Petrović u Čačku i Oktobarski salon u Beogradu.
U produkciji 50. Oktobarskog salona i Akademskog filmskog centra, nastao je sedmoipočasovni film “Svi govore” (2009) Stojanovića, koji je režirao u saradnji sa Želimirom Žilnikom, uz učešće više od 60 umetnika – članova Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS), koji su se odazvali na poziv da ukratko predstave svoj umetnički rad, poziciju i iznesu stavove.
Poslednji put izlagao je na nedavnoj izložbi novih članova ULUS u Umetnickom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, u koje je primljen po pozivu.
Bonus video – Koraks: Vučić je glavni šahista, svi ostali su pioni
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare