Jedan od najznačajnijih srpskih lingvista, akademik prof. dr Milorad Radovanović, potpredsednik Ogranka SANU u Novom Sadu, preminuo je 10. juna, u 73. godini, saopštila je danas Srpska akademija nauka i umetnosti.
Radovanović je dao veliki doprinos u proučavanju sociolingvistike i u oblasti planiranja jezika, navedeno je u saopštenju.
Akademik Milorad Radovanović, rođen 4. septembra 1947. godine u Beogradu, diplomirao je 1970. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Magistrirao je dve godine kasnije na Filološkom fakultetu u Beogradu, a doktorsku tezu iz oblasti sintakse i semantike odbranio je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu (1976).
Specijalizaciju iz semiotike završio je na Univerzitetu Južne Floride i na Letnjem lingvističkom institutu Lingvističkog društva Amerike (Florida) 1975.
Bio je redovni profesor opšte lingvistike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu od 1986. do 2015. godine, kada se penzionisao. Kao gostujući profesor predavao je na evropskim i američkim univerzitetima i u Japanu i učestvovao je po pozivu na više međunarodnih naučnih konferencija širom sveta.
Za dopisnog člana SANU izabran je 2003, a za redovnog 2012. godine. Pored obavljanja funkcije potpredsednika Ogranka SANU u Novom Sadu, akademik Radovanović je bio član i predsednik Odbora SANU za savremeni srpski jezik u svetlu savremenih lingvističkih teorija.
Bio je član Lingvističkog društva Amerike (Linguistic Society of America), Društva lingvista Evrope (Societas Linguistica Europaea) i Komisije za sociolingvistiku pri Međunarodnom komitetu slavista.
Akademik Radovanović dao je veliki doprinos, kako ističu u SANU, kao član uredništva Zbornika Matice srpske za filologiju i lingvistiku, Anala Ogranka SANU u Novom Sadu i „Linguistics Abstracts“ (Oksford), ali i u svojstvu predsednika Uređivačkog odbora biblioteke „Studije o Srbima”.
Bio je redaktor „Celokupnih dela Pavla Ivića” i autor sledećih izdanja: „Imenica u funkciji kondenzatora” (Novi Sad 1978), „Sociolingvistika” (Beograd 1979, Novi Sad 1986, 2003), „Spisi iz sintakse i semantike” (Novi Sad 1990), „Spisi iz kontekstualne lingvistike” (Novi Sad 1997), „Planiranje jezika” (Novi Sad 2004), „Stari i novi spisi: Ogledi o jeziku i umu” (Novi Sad 2007), „Uvod u fazi lingvistiku” (Novi Sad 2009), „Fazi lingvistika” (Novi Sad 2015).
Odlazak akademika Milorada Radovanovića veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti, kao i za sveukupnu srpsku filologiju, navedeno je u saopštenju.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare