Istaknuta hrvatska i jugoslovenska umetnica Jagoda Buić Wutke, poznata po monumentalnim ambijentalnim tapiserijama, kao i impresivnim scenografijama i kostimima za pozorišne predstave, preminula je u svom domu u Veneciji u 93. godini, prenosi SEEcult.org.
Istaknuta hrvatska i jugoslovenska umetnica Jagoda Buić Wutke, poznata po monumentalnim ambijentalnim tapiserijama, kao i impresivnim scenografijama i kostimima za pozorišne predstave, preminula je u svom domu u Veneciji u 93. godini, prenosi SEEcult.org.
Kako podsećaju na ovom portalu Buić je realizovala više od 150 projekata kao kostimografkinja i scenografkinja za opere, balete, drame i filmove u različitim zemljama.
Njen umetnički pristup pozorištu sastojao se od insistiranja na velikim prostornim ostvarenjima avangardnog duha, te interesovanju za mit i klasični svet, prenosi Danas.rs.
Među njenim antologijskim radovima u pozorištu su vuneni kostimi za “Hamleta” na Lovrijencu, u režiji Dine Radojevića, sa mladim Radetom Šerbedžijom u naslovnoj ulozi. Oprobala se i kao pozorišna rediteljka, a među filmovima na kojima je radila su “Cesta duga godinu dana” (1958) Đuzepea de Santisa i “Carevo novo ruho” (1961) Ante Babaje.
Najveće domete ipak je ostvarila u likovnoj umetnosti. Tapiseriju, kao osoben oblik likovnog izražavanja, podigla je na najviši nivo. Zapamćena je po monumentalnim radovima formiranim u skulpturalnim oblicima.
Rođena 1930. godine u Splitu, studirala je na Akademiji primenjenih umetnosti i dizajna, te istoriju umetnosti na Univerzitetu u Zagrebu, a diplomirala je na Akademie für angewandte Kunst u Beču. Studirala je filmsku scenografiju u Ćinećita u Rimu i istoriju kostimografije u Centru za umetnost i kostimografiju u Palaco Grasi u Veneciji.
Prvu tekstilnu formu u prostoru stvorila je 1965. godine, a otkupio ju je Muzej Stedelijk u Amsterdamu. Od tada je izlagala monumentalne tekstilne instalacije na svetskim bijenalima i u najznačajnijim muzejima u Evropi, kao i u Kanadi, SAD, Argentini, Brazilu… Na Bijenalu u Veneciji predstavila je trodimenzionalne tapiserije.
Njena su dela u mnogim javnim i privatnim umetničkim zbirkama, uključujući Metropoliten u Njujorku, Muzej moderne umetnosti u Parizu.
Dobitnica brojnih svetskih i domaćih nagrada, među kojima su Gran pri Itamarati na 14. Bijenalu u Sao Paolu, Herderova nagrada u Beču, nagrada Uneska za zasluge u oblasti savremenog stvaralaštva, te najviša hrvatska državna nagrada “Vladimir Nazor” za životno delo.
Njen životni moto bio je: “Sve što sam uradila, uradila sam uprkos. Ako sam plivala, plivala sam uzvodno. Jer ako te struja nosi, kao da nisi…”, piše SEEcult. org
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar