Povratak slavnog baritona Željka Lučića u Srpsko narodno pozorište

„Šta da kažem, uzbuđen što sam opet tu gde je sve počelo”, rekao je Lučić kojeg su uloge u Verdijevim operama proslavile.Pevao je na mnogim scenama u svetu, među njima i velike uloge u četiri najprestižnije operske kuće – njujorškom Metropolitenu, Milanskoj skali, Bečkoj operi i Kraljevskoj operi u Londonu. Međutim, njegovi nastupi u Srbiji su izuzetno retki.

- Željko Lučić je prve operske korake napravio upravo u Novom Sadu, u Srpskom narodnom pozorištu pre više od 20 godina. Bariton svetskog renomea sada se vraća u srpsku Atinu i velika nam je čast je opet među nama” - istakao je Aleksandar Stankov, upravnik Srpskog narodnog pozorišta.Reditelj Aleksandar Nikolić ističe da je “Rigoleto” besmrtan i da sjajno komunicira sa publikom.- Stalno mi se događa da kada krenem da prepričavam zaplet ljudima koji nikada nisu gledali operu ili uopšte ne žele da je gledaju – uvek zastanu, počnu da slušaju, pitaju šta se do kraja dogodilo. Da li je otac zločinac uspeo da spase svoju nevinu ćerku, da li je ćerka platila dvostruko za zločine svog oca? Da li je pokvareni vojvoda, plejboj i zavodnik, uspeo da zavede i Đildu, ili je njena dobrota zavela njega? Šta je i zašto trulo u državi Mantovi, da li je na svakom ćošku izdaja, špijuniranje, nasilje – da li pravda važi samo sa bogate i moćne – kazao je Nikolić i dodao:

- “Rigoleto” je Verdijeva i Igoova priča o porodičnoj ljubavi, o žrtvovanju, o strastima, izdaji, ali i ozbiljna politička priča i socijalna studija. A u svakom ozbiljnom klasiku publika prepoznaje sebe i to voli”, rekao je Nikolić.U vremenu manirizma, oko 1550. godine, i prostoru Mantove, jasno je oslikana dekadencija vojvodske palate, čiji su dvorjani predvođeni vojvodom od Mantove, u neprestanoj potrazi za moći, novcem i lepotom. Vojvoda je lascivna, površna ličnost, koju je sjajno okarakterisala banalna arija „Žena je varljiva“, a svoju moć i umeće udvaranja upotrebljava da bi zaveo devojke. Ipak, junak ove dirljive priče je Rigoleto - dvorska luda, grbavac, ali i brižan otac čija je kćerka lepa Đilda žrtva fatalne tragedije.

Željko Lučić je profesionalni operski debi imao 1993, kao Silvio u Leonkavalovim “Pajacima” u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Ubrzo je zablistao u ulogama Belkorea u Donicetijevom “Ljubavnom napitku”, Enrika u Donicetijevoj “Lučiji od Lamermura”, Žermona u Verdijevoj “Travijati”, Valentina u Gunoovom “Faustu” i naslovnoj ulozi u “Evgeniju Onjeginu” Čajkovskog.Godine 1998. Lučić se postao član Frankfurtske opere, a slavu je stekao kao verdijanski bariton. Debi u Metropoliten operi ostvario je 2006. godine kao Barnaba u Ponkijelijevoj “Đokondi” sa Violetom Urmani u naslovnoj ulozi i pod dirigentskom palicom Bertranda de Bilija. Nakon toga nastupao je u i u ulozi Žermona, grofa Lune, kao i u glavnim ulogama u “Magbetu” i “Rigoletu”.Bonus video: Atmosfera pred koncert Bočelija u Beogradu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=atmosferaprekoncertabocelijaik-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3860242"]