0
Bart Bakarak, nadaren i popularan kompozitor i dobitnik Oskara koji je oduševio milione čudesnim aranžmanima i nezaboravnim melodijama „Walk on By“, „Do You Know the Way to San Jose“ i desetinama drugih hitova, preminuo je u 94. godini.
Tokom proteklih 70 godina, samo tandem Lenon-Makartni, i nekolicina drugih autora su se takmičili sa njegovom genijalnošću za momentalno dopadljive pesme koje su izvođene, svirane i pevane dugo nakon što su napisane. Imao je niz od 10 najvećih hitova od 50-ih do 21. veka, a njegova muzika se čula svuda od filmova i radio stanica do kućnih stereo sistema i iPod-a, bilo da su u pitanju „Alfie” i „I Say a Little Prayer” ili „I ll Never Fall in Love Again“ i “This Guy’s in Love with You.”.
Dajana Vorvik je bila njegov omiljeni izvođač, ali Bakarak, obično u tandemu sa tekstopiscem Halom Dejvidom, takođe je kreirao vrhunski materijal za Aretu Frenklin, Dasti Springfild, Toma Džonsa i mnoge druge. Elvis Prisli, Bitlsi i Frenk Sinatra bili su među nebrojenim izvođačima koji su obradili njegove pesme, a noviji izvođači koji su ga izvodili i kojima je bio uzor, bili su između ostalog i White Stripes. Samo „Walk On By“ su obradili svi, od Vorvik i Ajzaka Hejsa do britanskog pank benda Stranglers i Sindi Loper.
Bakarak je rođen u Kanzas Sitiju, ali je odrastao u Njujorku. Njegov otac, Bert, bio je kolumnista i autor knjiga o muškoj modi. Njegova majka Irma je bila slikar amater i tekstopisac koja ga je kao mladića naterala da nauči da svira klavir. Veština koju je smatrao korisnom kada je kao tinejdžer, svestan da je Jevrejin, i želeći da ’bude popularan‘, počeo da svira u srednjoškolskom plesnom bendu. Već sa 15 godina koristio je lažnu ličnu kartu da bi se ušunjao u džez klubove duž 52. ulice, da čuje Dizija Gilespija i Kaunta Bejzija i slušao muziku Stravinskog i Ravela.
Bakarak je bio i inovator, i činilo se da njegova karijera ide paralelno sa rok erom. Odrastao je na džezu i klasičnoj muzici i nije “mirisao” rokenrol kada je ušao u posao 50-ih. Njegov senzibilitet je često izgledao neusklađen sa Bobom Dilanom, Džonom Lenonom i drugim autorima koji su se kasnije pojavili, ali rok kompozitori su cenili dubinu njegovog naizgled staromodnog senzibiliteta.
„Nisam voleo Bil Hejlija i Komete. Nisam voleo rokenrol sam po sebi. Sve je to bilo previše uprošćeno“, pričao je iskreno Bakarak.
„Površan pogled na njega je da je on bio autor jednostavne muzike“, rekao je Elvis Kostelo, koji je sa Bakarakom napisao album „Painted from Memory“ iz 1998. godine.
„Možda je prijatno slušati ove pesme, ali u njima nema ništa lako. Pokušajte igrate uz njih. Pokušajte da ih otpevate.“
Trijumfovao je u mnogim oblicima umetnosti. Bio je osmostruki dobitnik Gremija, nagrađivani brodvejski kompozitor za „Obećanja, obećanja“ i trostruki dobitnik Oskara. Dobio je dve Oskara 1970. godine, za partituru „Buč Kesidi i Sundens Kid” i za pesmu „Raindrops Keep Fallin’ on My Head”. Godine 1982. on i njegova tadašnja supruga, tekstopisac Kerol Bajer Sejdžer, osvojili su Oskara za „Najbolje što možeš da uradiš“, temu iz filma „Artur”. Njegovi drugi filmski zvučni zapisi su uključivali “What’s New, Pussycat?”, „Alfie” i verziju Džejmsa Bonda „Kazino Rojal” iz 1967.
U svom životu, i u svojoj muzici, on se izdvajao. Kolega tekstopisac Semi Kan voleo je da se šali da je nasmejani Bakarak, sa talasastom kosom, prvi kompozitor koga je ikada poznavao, a koji nije ličio na zubara. Bakarak je bio plejboj, kako su nazivali takve muškarce nekada, čije su brojne romanse uključivale četiri braka, između ostalog glumicu Endži Dikinson, sa kojom je bio oženjen od 1965-1980, i Sejdžer, njegovu suprugu od 1982-1991.
Do nove generacije slušalaca stigao je 90-ih uz pomoć Kostela i drugih. U 21. veku, još uvek je isprobavao nove terene, pišući tekstove i snimajući sa reperom Dr. Dreom.
Iza njega su ostali njegova poslednja supruga Džejn Hensen, kao i njegova deca Oliver, Rali i Kristofer. Pre njega je umrla njegova ćerka iz braka sa Endži Dikinson, Niki Bakarak.
Bonus video: Dragan Ilić na komemoraciji Gorice Nešović