"Nasilje nad prirodom i nasilje nad ženama imaju zajednički koren u surovom patrijarhatu": "Planina" za kraj Herceg Novog

Dokumentarac crnogorsko-srpske koprodukcije donosi storiju o borbi za očuvanje Sinjajevine i intimnu priču glavne protagonistkinje, otvarajući pitanja nasilja nad prirodom i ženama, javnog dobra i patrijarhata, kazali su dvoje autora na današnjoj pres konferenciji Festivala, ističući da njihova priča prevazilazi kulturne i jezičke granice.

Tutorov je istakla da je „Planina“ crnogorski film, ali istovremeno i regionalna koprodukcija. Produkcije je vođena iz Novog Sada, uz podršku Filmskog centra Crne Gore i drugih država, dok su u realizaciji učestvovali saradnici iz Hrvatske i Slovenije. Međunarodna podrška, kako je kazala, bila je značajna ne samo zbog finansiranja, već i zbog vidljivosti koju je filmu donela.

Govoreći o naslovu, Tutorov je kazala da je jedna od ranijih varijanti bila „Majka planina“, dok su se u komunikaciji sa međunarodnim timom odlučili za engleski naslov „To Hold a Mountain“. Na našem jeziku odabrali su jednostavan naziv „Planina“, koji, kako je objasnila, može da nosi više značenja – držati planinu, nositi planinu, imati planinu na leđima, ali i biti planina.

Tutorov je podsetila da su ona i Glomazić i životni partneri već sedamnaest godina, navodeći da je i njihova želja bila da kroz film govore o vrednostima koje smatraju suštinskim.

Glomazićeva fascinacija crnogorskim planinama počinje, kako je kazao, još u detinjstvu. Dugo je želeo da priču smesti upravo u taj prostor, a ideja za zajednički film sa Tutorov dobila je konkretan oblik tokom njihovih boravaka na planini.

Krajem leta 2017. godine, tokom jednog od tih boravaka, saznali su da se među ljudima pronose glasine da bi Sinjajevina mogla postati vojni poligon. To se dešavalo mesec dana nakon što je Crna Gora postala članica NATO-a. Autori su tada želeli da snime ljude i prostor, ali su se istovremeno uključili u borbu lokalne zajednice stočara za očuvanje planine.

Prekretnica u nastanku filma dogodila se kada su na jednom od skupova upoznali ženu koja će postati glavna protagonistkinja. Pojavila se anonimno, na konju, i održala govor koji je ostavio snažan utisak na Glomazića.

- Bilo je toliko pun emocije i zdravog razuma, pun hrabrosti, da je bilo jasno da ta osoba u sebi nosi celo jedan svet koji vredi podeliti sa celim svetom.

Iz tog susreta razvili su se prijateljstvo, poverenje i višegodišnja saradnja. Upravo je poverenje protagonistkinje bilo jedno od ključnih pitanja tokom rada na filmu.

Glomazić je opisuje kao izuzetno obrazovanu i načitanu osobu, iako nema veliko formalno obrazovanje, ističući njenu sposobnost da duboko promišlja o životu, kao i slobodu i odsustvo kompleksa koje smatra retkim. Protagonistkinja je u jednom trenutku prepoznala da kroz film može ispričati svoju priču i učiniti je dostupnom drugim ženama i ljudima koji se bore za ono što smatraju važnim.

- Ona ne shvata svoju priču kao samo svoju i ličnu. To je nešto što je sudbina mnogih žena i mnogih boraca i boraca kroz duga vremena. I da je to važno reći. I da je to nešto što može pomoći drugima - kazao je Glomazić.

Poverenje se, kako je objasnio, nije dogodilo odmah, već se gradilo kroz godine zajedničkog rada i borbe za očuvanje prostora. Aktivizam autora i lokalne zajednice odvijao se paralelno sa stvaranjem filma, a upravo je zajednička borba postala jedan od temelja njihovog odnosa.

Ta borba istovremeno je otvorila pitanje javnog dobra i odnosa prema prostoru koji ne bi trebalo posmatrati samo kroz prizmu privatnog vlasništva.

- Zaboravili smo u zadnjih 30–40 godina da nam treba javno dobro, da nam treba javni prostor, da ne može sve biti privatno.

Iz političke priče o očuvanju planine film se postepeno otvara i prema intimnoj porodičnoj priči protagonistkinje. Glomazić smatra da se nasilje nad prirodom, nasilje nad ženama i porodično nasilje međusobno povezuju, odnosno da imaju zajedničke korijene.

- Nekako smo uočili da te dve priče, ta lična i politička i javna, imaju zajedničke korene, zajedničke uzroke, da se nekako nasilje nad prirodom i nasilje nad ženama i porodično nasilje rimuju i da imaju zajednički koren u jednom surovom patrijarhatu koji se proteže kroz vek - rekao je Glomazić.

Tutorov je kazala da su nastojali da o nasilju govore delikatno i indirektno, ali da istovremeno ne preskoče tabu koji u društvu postoji kada je riječ o toj temi. Tragovi nasilja u priči se, kako je navela, postepeno otkrivaju i protežu kroz nekoliko generacija.

Poseban deo rada bio je i način na koji je priča vizuelno oblikovana. Autori su se inspirisali crnogorskom tradicijom i bojama. Tutorov je kazala da su je boje Sinjajevine podsećale na boje narodne nošnje, dok su pažnju posvetili i svetlu i prirodnom ciklusu života na planini.

Kako je film odmicao, Tutorov je počela da oseća i pritisak očekivanja. Podrška koju su dobijali stvarala je odgovornost prema ljudima koji su verovali u njihov projekat, ali su, kako je kazala, nastojali da ostanu verni filmu koji su želeli da naprave.

- Čovek brine da ne omane. Mi smo prosto radili da napravimo film kakav smo želeli, o kakvom smo sanjali, kakav je negde dugo spavao u nama i polako se rafinisao.

Reakcije nakon prikazivanja filma, uključujući one sa Sandensa i drugih festivala širom sveta, iznenadile su autore. Posebno ih je fasciniralo to što publika iz različitih sredina prepoznaje priču uprkos kulturnim i jezičkim razlikama.

- Vidimo da ova priča, naša priča, sa ovih prostora, zapravo ne poznaje nikakve kulturne i jezičke barijere - istakao je Glomazić.

Film „Planina“ je svetsku premijeru imao u takmičarskom programu Sandens festivala gde je osvojio prestižnu Veliku nagradu žirija za najbolji međunarodni dokumentarni film. Na 32. Sarajevo film festivalu izabran je za najbolji dugometražni dokumentarni film, a na Underhill festivalu dodeljeni su mu priznanje za najbolji film regionalne selekcije i nagrada publike.

Svečanom dodelom nagrada i projekcijom filma „Planina“ večeras će biti zaključen 39. Filmski festival Herceg Novi - Montenegro film festival. Ceremonija na Kanli kuli počinje u 21 čas, kada će biti objavljeno kojim ostvarenjima će pripasti ovogodišnje nagrade.