Goran Stanković: Ne sme se dozvoliti jednom čoveku, naročito ne svešteniku da zloupotrebi moć i batinama uzme jedan ljudski život

Sukob u sopstvenoj porodici oko nasledstva, tačnije kuće na Hvaru bio je lajtmotiv hrvatskom sineasti Igoru Jelinoviću da pokuša da napiše scenario za film "Koke". No, taj sukob oko imovine njegove majke i sestre joj nije bilo tako lako pretočiti u filmsku priču, priznao je nakon sinoćne crnogorske premijere na Filmskom festivalu Herceg Novi - Montenegro film festival Jelinović na današnjem susretu s medijima u Dvorani Park.

- Prve verzije scenarija bile su ispunjene ljutnjom, mržnjom i osvetom. Ali, kako je proticalo vreme, tako sam pokušao da razumem glavnu junakinju i priču sagledam iz njene perspektive. Nisam želeo da na filmu doslovno rekonstruišem ono što se dogodilo u stvarnosti. Kad je film bio završen, nekako se ta lična priča odvojila od lične, porodične priče. Postalo je to ostvarenje ispričano iz vizure jedne junakinje - objasnio je Jelinović.

Iako glavna junakinja "Koke", koju igra Snježana Sinovčić Šiškov, donosi odluke koje je teško opravdati, film je dočarava kao negativca, već se pruža šansa gledaocima da pokušaju da razumeju njenu logiku i motive.

- Čak i kada je moja mama gledala film rekla mi je da ne zna ništa o tome bila bi, ne na svojoj, već na strani tetke. A u tome leži i jedan od ključnih elemenata filma - jer kada se priča ispriča iz perspektive jednog čoveka, gledalac prirodno počinje da razume i opravdava njegove postupke – ukazao je reditelj.

A glumica Aleksandra Janković koja igra sestru glavne junakinje i za tu rolu je ovenčana nagradom za najbolju epizodnu rolu u Puli, kazala je da je taj sukob oko imovine samo "produžena ruka" odnosa uspostavljenih još u detinjstvu.

- Čini mi se da su to zapravo dve devojčice koje nisu nikada prevazišle odnos izgrađen još u ranom detinjstvu. A opet jedna bez druge ne postoje. U principu se ti odnosi iz detinjstva, pogotovo kada su porodični, ne menjaju kroz život. Samo dobijaju neke druge oblike, ali suštinski su isti – upozorila je Janković, a na opasku da na kraju deluje kao da je jedna od sestara pobednica, glumica je ukazala da u toj situaciji nema dobitnika.

Na to se nadovezao Igor Jelinović, prokomentarisavši reditelj filma da je podela na pravo i krivo - pogrešna.

Živimo u nasilnim vremenima

Još jedan film čija je regionalna premijera održana na Pulskom festivalu, a čiji je život započet prošle godine na 50. Filmskom festivalu Toronto - "Oče naš", potom u Kotbusu gde je nagrađen, prikazan je sinoć na Kanli kuli. Nekoliko dana nakon projekcije na 32. Sarajevo film festivalu prvo dugometražno igrano ostvarenje Gorana Stankovića viđeno je i u Herceg Novom, gde se takmiči za nagrade.

Stanković donosi priču o Dejanu, kog igra Vučić Perović, zavisniku od droge koji dolazi na lečenje u manastirsku komunu u zabačenom delu Srbije. Tamo ga pod svoje uzima otac Branko, kog tumači Boris Isaković, harizmatični i strogi sveštenik čije metode "isceljenja" postaju sve ekstremnije…

Reditelj je na susretu s novinarima ispričao da je film "Oče naš" inspirisan istinitim događajima koji su se odvijali pre petnaestak godina u Crnoj reci.

- Iako je prošlo toliko godina, kako sam počeo rad na filmu tako je ta tema postala sve aktuelnija, ne samo kod nas već i u svetu jer živimo u nasilnim vremenima. Posredi je lokalna priča koja se preslikava na situaciju u kakvoj smo i sad u Srbiji. Glavna tema filma je, rekao bih, pozicija moći i zloupotreba te moći. Pitanje je da li nasilje može da bude od koristi i može li se dozvoliti jednom čoveku da upotrebljava i zloupotrebljava nasilje, pogotovo ako nasmrt prebije štićenika. I to je fokus filma, a sve te metafore koje trenutno živimo su postale aktuelnije nego što smo ikada hteli da budu dok smo radili - priznao je Stanković.

Osvrnuvši se na početnu ideju za film, o osnivanju centra u Crnoj reci za lečenje zavisnika, Stanković je napomenuo da je namera njegovog osnivača na početku verovatno bila plemenita, da je želeo nekom da pomogne:

- Jer, bolest zavisnosti je jedna od najtežih bolesti koja ostavlja posledice ne samo na zavisnika, već i na porodicu i okolinu. Osnovao je sveštenik taj centar s idejom da pomogne, no kada je stekao moć, kada je prestao da sumnja, počeo je da čini zlo. I kroz istoriju, svi oni koji su prestali da sumnjaju počinili su najveća zla. Ovde na "malom primeru" imamo takav scenario - neko je prestao da sumnja, institucije nisu reagovale i stvorena je atmosfera u kojoj je moguće da sveštenik uzme nečiji život - objasnio je scenarista i reditelj.

U tu svojevrsnu komunu, kako je dodao, neki zavisnici su dolazili svojom voljom, u potrazi za izlečenjem, a drugi protiv svoje volje.

- To mesto je izolovano, što jeste neki recept za uspešno lečenje, ioni bivaju izolovani tamo i po nekoliko godina. Podvrgnuti su strogoj disciplini u kojoj ti štićenici vide određeni smisao, međutim osnovna stvar jeste ta što se niko suštinski ne bavi problemom zbog kog su došli. Nakon povratka iz te izolacije neophodno je da ih sistem integriše u društvo, ali to se ne dešava. I onda je moguće da jedan čovek odredi šta im je potrebno. A ako jedan čovek to određuje, onda se svakako otvara mogućnost da dođe do izvitoperenja - zaključio je Goran Stanković.

Glumac Vučić Perović, koji igra glavnu rolu, naglasio je da je njegov junak, koji nije došao dobrovoljno u taj rehabilitacioni centar, mislio da će dobiti nešto što mu nije dostupno u spoljnom svetu.

- Ako pričamo o zavisnicima, jedan deo njihove ličnosti je potpuno narušen, a dok sam gradio ulogu bilo mi je važno da pronađem taj delić njegove ličnosti koji nije urušen. Zavisnici su, po prirodi stvari, jako privrženi i zahvalni ako im se ukaže povrenje. A ovaj film pruža drugačiji uvid u problematiku zavisnosti, ne svodi se na puko osuđivanje. Jer to su ljudi koji su poželeli da im život bude bolji, nisu tamo došli iz obesti. Zavisnost je ozbiljna bolest, a nisam siguran koliko to naše društvo prepoznaje - sud je Vučića Perovića.

Pomenuo je i jednu repliku iz filma: "Jedan je bog unutra, a drugi napolju", jer upravo ona njegovog junaka, Dejana budi, donosi mu otrežnjenje:

- Shvata da je u sistemu koji nije zdrav, a verovao je da jeste, jer je bio izmanipulisan. Više je poverovao ocu Branku nego sebi. Od trenutka kada uđe u taj centar, do trena kada izađe iz tog centra desi mu se ceo život…

Glumac Goran Slavić koji izgovara tu gorepomenutu repliku u filmu priznao je da je tek sinoć, u Herceg Novom prvi put odgledao film:

- Preduslov za dobar film jeste dobra ideja, ali treba napisati scenario, pa raditi s glumcima, snimati, izmontirati. Ostao sam bez teksta gledajući film. U ovom poslu moramo znati zašto pričamo neku priču, šta želimo njome da postignemo. A ovaj film ima veliku pouku - ocenio je glumac, dok je Marija Perović, jedna od koproducentkinja filma kazala da je ušla u čitav projekat želeći da "Oče naš" progovori o zlu koje je došlo iz naših država, iz regiona:

- Ovo što se dešava u filmu može da se desi i u Herceg Novom, Nikšiću, bilo gde. U filmu ima replika: "U životu nije dobro da se jedna zavisnost zameni drugom". Moć je grozna stvar, ali je još gore ako mi nemamo svest da treba da funkcionišemo kao slobodni ljudi - poručila je Perović, dodavši na kraju da su joj posle projekcije na Kanli kuli ljudi prilazili, potpuno izbezumljeni i zatečeni filmom…

Filmski festival Herceg Novi - Montenegro film festival biće zatvoren 28. avgusta dodelom nagrada i projekcijom "Planine" Biljane Tutorov i Petra Glomazića na Kanli kuli.