Trifunović: Nasilje se gura pod tepih, a od rečenice "nije to ništa" bukvalno mi se diže kosa na glavi

Nakon sinoćne, crnogorske premijere na 39. Filmskom festivalu Herceg Novi - Montenegro film festival ekipa ovog filma, predvođena glumcem i producentom Branislavom Trifunovićem govorila je danas na susretu s medijima u Dvorani Park.

Nagrađivano ostvarenje "3 nedelje posle", ovenčano priznanjem na Festivalu Karlove Vari, nakon čega je prikazano u Puli, a potom i na Sarajevo film festivalu, videla je i hercegnovska publika. Inicijalna ideja za ovaj film, koji se bavi vršnjačkim nasiljem, odgovornošću odraslih i posmatrača, ali i pitanjem može li umetnost da otvori prostor za dijalog, bio je razgovor glumca Branislava Trifunovića sa Dragom Janković, majkom Alekse Jankovića, četrnaestogodišnjeg dečaka iz Niša koji je 10. maja 2011. godine izvršio samoubistvo zbog strašnog vršnjačkog nasilja koje je trpeo u školi.

- Nakon što je Aleksina majka počela javno da govori o vršnjačkom nasilju, svakodnevno je dobijala desetine i desetine mejlova i poruka roditelja čija deca trpe nešto slično ili još gore. Tada sam definitivno odlučio da film mora da bude snimljen - kazao je u Herceg Novom Branislav Trifunović.

Scenario za ovaj film, u kom Trifunović igra i koproducent je, nekoliko puta je odbijan na konkursima, zbog čega se razvoj projekta odužio, a kada se desila tragedija u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", glumac se zapitao da li bi, da je ranije snimljen, "3 nedelje posle" mogao da otvori platformu za razgovor i makar nekome pomogne:

- Ne verujem da film može da menja društvo na taj način, ali se uvek nadam da postoji makar jedna osoba kojoj može da pomogne ili da spasi. Evo pre nekoliko dana sam se u Sarajevu susreo sa devojčicom koja mi je rekla da je maltretirala jednog dečaka u školi i da planira da mu se izvini kada počne nova školska godina. Ako smo uspeli to da uradimo s filmom, onda smo zaista nešto uradili - poručio je Trifunović.

Govoreći o vršnjačkom nasilju, objasnio je da postoje tri grupe dece - posmatrači, oni koji čine nasilje i oni koji ga trpe.

- Neke zemlje su upravo posmatrače prepoznale kao ključnu grupu kojoj se mora objasniti da ćutanje i pasivnost nisu rešenje. Za ozbiljno suočavanje s vršnjačkim nasiljem potreban je sistemski odgovor, a ne prebacivanje odgovornosti samo na decu, roditelje ili nastavnike - kazao je, dodavši da se problemi nasilja guraju pod tepih i da društvo nedovoljno razvija empatiju među mladima.

- Od rečenice "nije to ništa" bukvalno mi se diže kosa na glavi - naglasio je Trifunović, a pomenuo je i jednu repliku iz filma koja glasi: "Deca su zla. To je budućnost" kao upozorenje kakvo nas to društvo čeka ukoliko se problemi među mladima ignorišu.

- Takva budućnost nam dolazi ako sada neko nešto ne uradi - bio je zaključak Branislava Trifunovića koji je otkrio da će srpska publika premijerno moći da vidi "3 nedelje posle" u novembru, na Festivalu autorskog filma.

Andrija Marković, koji igra u filmu, kog su najpre videli Aleksini roditelji, napomenuo je da je gotovo svako nekada prisustvovao nekoj vrsti nasilja - u školi ili u privatnom životu, zbog čega je tema bliska širokom krugu ljudi. Pomenuo je da je dobio poruku od Aleksine majke koja mu je mnogo značila, jer ju je shvatio kao potvrdu da film ima smisla i za porodicu, ali i za decu koja mogu postati žrtve nasilja.

- Nadam se da će film podstaći razgovore i da će u budućnosti biti prikazivan i u školama, uz prisustvo nastavnika, roditelja i učenika - rekao je Marković, dok je još jedan madi glumac Jovan Ginić ukazao da je osćao veliku odgovornost spram uloge.

- Kada neko trpi nasilje, oseća unutrašnju bol koja se ne može jednostavno prikazati na filmu. Za mene je glavna poruka filma da se pokrene razgovor o nasilju pre nego što ono eskalira, naročito unutar porodice - naveo je Ginić, koji je takođe dobio poruku od Aleksine majke u kojoj je stajalo da je "najvažnije da se takvo nasilje u budućnosti zaustavi".

Predstavila se i ekipa slovenačkog film "Skriveni ljudi" reditelja Mihe Hočevara, koji je takođe viđen i u Sarajevu. Ovaj naslov kroz spoj humora i ozbiljnih životnih tema govori o ljudima koje društvo često ne primećuje, o gubitku identiteta, usamljenosti i pokušaju da se život iznova sastavi. Reditelj Miha Hočevar istakao je da mu je bilo važno da ozbiljnu priču spoji sa osećajem topline i razumevanja prema likovima.

- Publici, posebno u teškim, apsurdnim i opasnim vremenima treba pružiti mogućnost da se kroz film opusti, ali i da se prepozna u ljudima koje gleda na platnu. A jedno od ključnih pitanja filma jeste identitet čoveka koji ostaje bez sećanja, dokumenata i jasne predstave o tome ko je. I kada se izgube formalne odrednice identiteta, ostaju pogled i neposredna ljudska komunikacija. Oči. Komunikacija - naglasio je Hočevar, a glumica Barbara Ribnikar objasnila je da se njena junakinja Irena nalazi u periodu traganja i promene.

U okviru Takmičarskog programa - igrani film viđeno je i ostvarenje "Skejtbording nije za devojčice" rediteljke Dine Dume, koji je pre nekoliko dana na Sarajevo film festivalu ovenčano nagradom Youth perspective. Duma kroz priču o mladoj Romkinji Adeli otvara pitanja slobode, patrijarhata, siromaštva i sistemske diskriminacije, a skejtbord je u filmu simbol prostora u kom devojčica može da odlučuje o sopstvenom telu i životu.

- U Skoplju sam videela devojčicu od nekih 13 godina, obučenu u šalvare, kako vozi skejtbord. Bukvalno sam se zaljubila u tu sliku i to je bila polazna tačka za scenario - rekla je Dina Duma, dodavši da u filmu skejtbord nije samo sportski rekvizit, već prostor lične slobode glavne junakinje.

- Čak i kada je gotovo sve u životu jedne devojčice unapred određeno, može da postoji mali prostor u kom ona donosi odluke. Kada si u skejt-parku, ti odlučuješ kako ćeš se kretati, koje ćeš trikove praviti i imaš potpunu kontrolu nad svojim telom - zaključila je Duma.

Filmski festival Herceg Novi - Montenegro film festival traje do 28. avgusta.