Podeli:
Željko Jovanović Foto:Zoran Lončarević

Ne tako davno objavljena je grozna vest da je neki profesor Bogoslovskog fakulteta osumnjičen za silovanje studenkinje ovog fakulteta. Nekoliko dana buke i to je brzo palo u zaborav. Onda je Crkva ponovo dospela na naslovne strane nakon intervencije, više čuđenja vladike Grigorija što se novci kojih nikad nije dosta, troše na zidanje crkava a ne ulažu u bolnice i ne preusmere na pomoć zdravstvu koje teško stenje pod pritiskom ove strašne epidemije kojoj se ne nazire kraj. Reakcija Crkve, imenom patijarha srpkog Irineja, bila je neočekivana. U tom saopštenju koje su preneli mediji, Crkva saopštava da se episkop Grigorije svrstao na stranu onih koji su protiv Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda.

Piše: Željko Jovanović

U svakoj zajednici, narodu, svakoj crkvi na planeti Zemlji, čak i onim plemenima rasutim po Amazoniji, vest da se njihov visoki duhovnik urotio protiv crkve bila bi povod za uznemirenje, uzbunu, nije isključeno i nešto teže. Pod uslovom da jeste. Kakve sada ima veze saopštenje patrijraha Irineja povodom ovog, malo je reći, skandala unutar crkvenog organizma, najviše škole? Kako nema? Zar je crkvi onomad trebalo samo nekoliko sati da reaguje na izjavu vladike Grigorija, na pominjanje novaca prokletih, a do danas nije reagovala ili barem nije niko sa ovako visokog mesta, javno barem osudio ono što se desilo untar crkvenih zidina i što je teško ponovo kazati.

Vest da je profesor, obratiti pažnju profesor, silovao studentkinju Bogoslovskog fakulteta nije samo odvratna, nije ni samo grozna, nije veoma gadna, ona je nemoguća. Ili smo mislili da je nemoguće zamisliti, ne da se desi, već uopšte posumnjati da će profesor Bogoslovskog fakulteta uopšte pomisliti na takvu odvratnost i gadost ravnu onome što mogu da urade besprizorni tipovi. Pa nije moguće reći mu ni “pobogu, brate”.

Pa zar crkvi nije bilo žao tog deteta koje nije imalo kome ni da se požali, da se poveri, da traži zaštitu? Ona nije, verovatno ni danas ne veruje, da joj se desila takva gadost.

Šta bi bilo dobro, davalo nadu da su razumeli bruku koju je Crkvi naneo Pahomije i da će biti u stanju da spreči da se ponovi? Pa to da je Crkva najbrže moguće rešila slučaj, umesto što je dopustila da se ta odvratna situacija i nesrećna devojka, kako javljaju mediji, sada vucara po sudovima pre nego što je crkva preduzela bilo šta. Pa, ako nisu imali potrebu da se reše tog čoveka iz nastave zbog svoje savesti, šta je sa poštovanjem prema patrijarhu Pavlu koji je, kako prenose mediji, još onda, čuvši za šta optužuju tog čoveka, rekao da ga sklone i da više neće da ga vidi.

Pa njemu izgleda ovo nije prvi put, što ne umanjuje krivicu ni najmanje, ali šta je sa zdravim razumom, potrebom da se skloni vuk od jagnjadi?

Bilo bi veoma zanimljivo čuti objašnjenje činovika, crkvenog sterešinu koji je posle tih Patrijarhovih reči, i kada njega više nema, prevalio preko usta dozvolu da se taj predavač vrati u nastavu. Koji je to tok sveti, kako teku misli omoga koji odluči da ne poštuje reči parijarha, da prekrši svetost ckvenog poziva, da pogazi dostojanstvo vaspitača i odluči da tog, kako god ga nazvali, vrati u nastavu i ponovo mu pruži priliku? O čemu se ovde radi hajde neka neko, bilo ko ko može da dopre do te tajne ljudske duše, objasni kako je to moguće i kako se desilo.

Pa ako Crkvi nisu važni, a tebalo bi da jesu, i oni koji u crkvu ne idu, oni koji su protiv crkve, ako ih ne pogađa što će se javnost uzbuniti i uznemiriti ovakve vesti, kako je moguće da tamo nema nikoga kome bi palo na pamet da postoje i oni koji uz sve sumnje mogu za sebe reći da su verujući, koje je lako uznemiriti, pokolebati čak. Kojim to mehnizmom jedan čovek koji sva je prilika nije jednom optužen za silovanje, ej silovanje u crkvi (!), može da utiče na moralni verski, ljudski, sveštenički habitus pa da ga skrivaju od suočvanja sa istinom, o pokajanju da ne govorimo.

A oni, “episkop Grigorije je protiv crkve i srpskog naroda”. Pa nije, razmislite ko je.

Komentari

Vaš komentar