Četvrtak, 14. maj.
Pritisak da se u najkraćem roku, po izlasku iz vanrednog stanja, ne i iz pandemije, izađe na izbore liči mi na ultimatum – pare ili život! Samo što ovaj ultimatum sada glasi – izbori ili zdravlje! Kako drugačije objasniti dirigovanu tragikomičnu gužvu podrške ili protivljenja štrajkačima glađu pred onom zgradom koja slovi za Parlament? Kao politički circus. Svaka osoba iz te gužve potencijalni je nosilac ili dobitnik virusa korona „prvog reda“. Pa epidemiolozi sada računaju kada bi mogao da usledi prvi, naredni talas. Ali, ko još sluša nauku kada su u pitanju politički interesi?
Za vreme izolacije pročitala sam sve tri knjige Juvala Noe Hararija o vrlom novom svetu ( „Homo deus“, „Sapijens“, „21 lekcija za 21. vek“ ). Autor je univerziteski profesor istorije na Univerzitetu u Jerusalimu. Ali, on nije neki tipični, konzervativni predavač. Naprotiv. Knjige su mu pisane razumljivim stilom, prepune su izvrsnih primera, nisu slučajno svetski bestseleri, a tema im je razumevanje čoveka i njegovog ponašanja u prelomnim, istorijskim momentima. U intervjuu našoj nekadašnjoj studentkinji, novinarki Zorici Marković, pisac govori o otpru populističkih političara prema ekspertima. Za njih je svako ko im se suprotstavi izdajnik. Kada su na vlasti, pokušavaju da unište svakoga ko bi mogao da im umanji moć. A naučne istine im se ne povinuju, zato oni strahuju od njih i napadaju ih.
Čitam da su u TV seriji „Normalni ljudi“ scene seksa najeksplicitinije i najduže u istoriji BBC-ja. A jedna domaća autorka televizijskog scenarija mami publiku rečima da će u nastavku serije biti više pucnjave i seksa. To je ta nova sadržina koja se nudi. Neki kritičari takav pristup pozdravljaju kao novi narativ televizijskih serija. Harari, koji je pasionirani gledalac televizijskih serija, primećuje da je u njima sada previše nasilja. Od dobre TV serije ovaj pisac očekuje i neka nova saznanja o životu, pa kada ih nema, smatra on, praznina se prikriva većom količinom nasilja i seksa ili još bolje, njihove kombinacije. To je po ovom briljantnom intelektualcu, samo jeftin način da se pridobije pažnja gledalaca.
Na svaku žešću scenu seksa na ekranu Zdravko se buni: „Šta je ovo, pa ovo je poštena kuća“. Možda je on ekstreman na drugu stranu. Smatra da su scene seksa nešto intimno, što se dešava između dvoje ljudi i da insistiranje na njima ustvari samo zadovoljava voajerstvo publike. Mislim da on malo preteruje. Najžešća scena seksa u njegovom viševekovonom radu je kada u „Zoni Zamfirovoj“ petao naskoči na kokošku što skandalizuje Manulaća a otac ga smiruje rečima: „Ako, ako toj si je njino petalsko znanje“. Po njegovom mišljenju i scene seksa spadale bi u ljudsko, petalsko znanje…
Isti odnos ima i prema psovkama po kojima se naši filmovi i serije jedinstveni. Ni u jednoj uvezenoj seriji ili filmu nema toliko verbalnog nasilja i psovanja. U jednoj hvaljenoj seriji tokom jedne jedine replike čuli smo nekoliko psovki! Slično je bilo i u svim ostalim. Ne vodi se računa da se serije emituju u terminu kada porodica gleda televiziju. Mera i ukus su merilo svega, a sve drugo je, kao što kaže Harari, „jeftin način da se pridobije pažnja gledalaca“.
Dobra vest je da se prvi put oglasio REM koji će, zahvaljujući novim članovima, pokrenuti postupak protiv uživo emitovanih scena ozoniranja krvi u izvođenju Željka M. A razmatraće, kako kažu, i zahtev građanske inicijative za ograničenjem emitovanja rijaliti programa. Da li je ovo moguće?