1
Danas sam gostovala u Jutarnjem programu televizije Nova s. To je podrazumevalo ustajanje u pola 6, prevoz do studija u Košutnjaku, prelistavanje današnje štampe i, komentarisanje najaktulenijih tema sa naslovnih strana. I voditeljka Nevena Madžarević je završila poslediplomskie studije na našem Fakultetu političkih nauka, pa me ne uznenađuje to što poseduje evidentnu širinu znanja i što kvalifikovano postavlja pitanja sagovornicima, solidno informisana o različitim temama o kojima se govori. Dobar primer profesionalizma na javnoj sceni u vremenu kada tu osobinu tako često zamenjuje evidentno neznanje, nesnalaženje, zamuckivanje i improvizacija prepuna grešaka ‘’kolega’’ i ‘’koleginica’’ koje im se olako pripisuju kao lapsusi. Eto, ne mogu da ne komentarišem rad novinara iz ugla profesorke novinarstva.
Pre neki dan vidim na fejsbuku izjavu jedne iskusne televizijske novinarke, koja radi urednički posao i više se ne slika : „Evo me u studiju, uželela sam se praktičnog rada“, kaže u potpisu ispod slike. „Šteta što više ne radite posao koji tako dobro znate, a vašim naslednicima bih savetovala da umesto u studio odu na studije“ – komentarišem ironično njen post, suočena sa poplavom svakodnevnih grešaka voditeljki koje su čak i Josipa Broza, ‘’najvećeg sina svih naših naroda i narodnosti’’, olako prekrstile u – Josifa?!
Ništa. Može im se – što bi rekli aktuelni političari, urnebesni izvor gluposti koje, bez ikakvog kompleksa, svakodnevno seju po medijima. Ponekad se pitam ima li među tim podobnim osobama i nekoga ko je istinski ekspert za svoju oblast – od diplomatije preko privrede do kulture. I, zašto se vlastodršci okružuju tim kreaturama, umesto da izaberu one najbolje, proverene profesionalce? Nemam odgovor na to pitanje.
Na svim prvim stranama današnjih novina dominira vest o izboru novog rektora Vladana Đokića, dugogodišnjeg dekana Arhitektonskog fakulteta i prorektora u više mandata i, o neproduživanju mandata dosadašnjoj rektorki, Ivanki Popović. Tokom izbora, saznajemo od profesorke Popović, koju u medijima ‘’kolege’’ intimno nazivaju po imenu umesto po prezimenu, došlo je do gubitka glasova ‘’u prevodu’’, između Senata i univerzitetskog Saveta. Profesorka Popović je na Senatu dobila potrebnu većinu koja se volšebno, uz zdušno lobiranje bivšeg ministra obrazovanja Šarčevića, istopila. Novom rektoru g. Šarčević i nije neka preporuka. Navikli smo da se svi izborni procesi i glasanja dešavaju u atmosferi koja ne garantuje najbolja nego najpodobnija rešenja.
Hoće li ovaj izbor uopšte dopreti do studenata, pitam se sećajući se da smo mi, profesori, onih dvedesetih godina išli na proteste iza svojih studenata, a sada mi se čini da se ove nove generacije mnogo više interesuju za svoje uske ineterse nego za društvo u kome će sutra oni biti akteri na javnoj sceni. Nedavni štrajk studenata medicine, uz pištaljke i transparente, ograničio se na pitanje dodatnog roka za polaganje ispita i nedostatka praktičnog rada u bolnicama uslovljenog ograničenjima koje je nametnula pandemija.
Podatak da je svega 12 procenata akademskih građana Srbije vakcinisano, a da ostali studenti ne vide razlog zašto bi verovali nauci, spade u ona ponašanja koja nikako ne mogu da shvatim. Kao da ti naši naslednici nisu svesni da vakcinacijom ne štite samo sebe nego i svoje roditelje, prijatelje, poznanike, sve osobe sa kojima dolaze u kontakt. A ako student ne veruju nauci, šta je preostalo onim niže obrazovanim građanima? Za glasno najavljenu, skorašnju pobedu nad koronom potrebno je 70 odsto vakcinisanih. Daleko smo, trenutno, od te priželjkivane brojke.
To da je jedan aktuelni autokrata, Lukašenko, koji istrajava na svom šestom mandate, prizemljio avion koji je preletao iznad Belorusije na putu u susednu državu, da bi pod izgovorom bombe, iz aviona izvadio jednog novinara i blogera koji je kritikovao njegov istrošeni režim, zapanjilo je svetsku javnost. Ona kao da nema odgovor na objašnjenje – može mi se. Eto primera da u Evropi, koja se hvali demokratskom tradicijom, na mnogo mesta cvetaju autokratski režimi. Zarazna bolest.
