Piše Maja Uzelac: Igraš na sreću

Posao nije uspeo - jer u našoj državici nema podrške i nema dugoročnog planiranja; šta vrati dupli keš za dva meseca, uspelo je, šta ne, e pa onda ništa... Dakle, čarobne ideje nisu hitro našle put do mnoštva poklonika, vlasnik će vraćati dugove dok se ne propije i ne proglasi bankrot, a na mestu ovih oaza nade i entuzijazma, ubrzo će se otvoriti:kladionica, pekara ili salon lepote.Negde između kraka ovog lokalnog Bermudskog trougla, krije se srpska ideja o SREĆI.Sreća se može, dakle: - slučajno nabosti, - proždrati ili - u ogledalu ukazati.Pekare i saloni ovde su malkice u koliziji, jer sve što se u pekari masno i debelo pojede, posle treba laserima razgraditi, anticelulit masažama razbiti i operacijama zategnuti; ako ništa, bar pažnju privući na druge elemente persone u pitanju: usta, nokte, kosu…Iz ovog proizilazi da pekare često izazivaju grižu savesti, a saloni lepote povezani su s traumatičnim zataškavanjem zločina. Iz ovih razloga, sreća koju nam znače pomalo je sumnjiva, uprljana, nznm - očajnička.Fala Bogu pa postoji i nešto što nikad nije sporno. To su:- igre na sreću.Jer u ovoj zemlji jbg sigurno nećeš da računaš da će sreća doći namerno.Ostaje samo slučajno.Da li je Srbija zemlja s najvećim brojem kladionica po broju stanovnika ja to ne znam, ali svakako često pomislim da jeste. Taj broj različitih firmi, kompanija i preduzeća koji ovu delatnost u mom rodnom gradu razvijaju jbno je fantazmagoričan, a ja, kao neko ko je dosta dobro upoznat s Las Vegasom, tu dosta toga ne razumem.Msm - Vegas je fatamorgana, i to svaki posetilac tog grada u sred pustinje odlično kapira.Tamo su neonske reklame veličine zgrada, a zgrade veličine gradova. Hoteli su tematski parkovi gde su ispočetka sagradili rimske trgove ili piratske galije. Tamo odeš da zaboraviš stvarnost i da ti se desi trip na suvo. Pa ako se još zabode i neki keš, to ti je samo plus.Šta se tripuje u prestoničkim kladionicama, u sred sivog belog grada?Ja to ne znam.Ali znam ono što svi znamoA to je da kuća uvek dobija.I zato, u skladu s Kosovskim mitom i glasanjem za ove, jasno je da vi, posetioci kladionice, onu ultimativnu sreću nalazite u gubljenju.Možda kažete da se nadate dobitku, da ulažete s namerom da dobijete - a to će se možda jednom i desiti, ali dotle - vi volite da sedite i da jebete kevu zloj sreći; da taj očaj delite s drugima. Vi, gospodo, zapravo volite da gubite. Vaša sreća je u imanju razloga da se zapijete i povoda da nekog prebijete.A neka osnovna, dovoljna sreća, to je kad ima na koga da se prebaci krivica.I uvek - nekako - ima. Da li je kriv trener ili igrač pa si uložio i izgubio. Ili žena previse troši u salonu, a sin u pekari, pa nisi uložio, a dobio bi..Sad, tu je i večna sedmica na lotou. Nadaš joj se decenijama. (O čemu si sve mogao da sanjaš da nisi svaki dan samo o tome sanjao? A ni o čemu jbg. Nemaš mnogo mašte.) Jeste, imaš sto godina, ali nikad nije kasno. Možda te zakači. I šta ćeš kud ćeš tad s tim milionima?Grlom u jagode, u drogu i u kurve.U pekaru i u salon.Jer, svako radi ono za šta zna.A za šta drugo je uopšte moguće znati ako svaki dan sediš u kladionici?___(Audaces fortuna iuvat iliti sreća pomaže smelima, kaže davna mudrost.A ko je to hrabar iliti smeo? Pa, onaj ko je nešto smeo.Da digne dupe. Da prošeta. Po ovom vazduhu iz pakla koji se ipak, kad sunce sine, prelama u suludim nijansama žute, roze i plave.A kad nije sunce, onda je kiša. Ili je sneg.I ljudi žene deca.Snađu te misli i povedu na neku stranu.Možda.Pa se iskobeljaš iz tog Bermudskog trougla u kom nestaju brodovi avioni i leteći tanjiri koje si kao klinac izmaštao.Izvučeš glavu iz dupetaMožda spaziš neko ljudsko biće, a nisi tiMožda ga pogledašMožda se zagrliteA zatimAko vas put povede u krajeve gde uspeva još neka vrsta sreće osim ovdašnje guslarske, crnotalasne, gubitničke - ko može da te krivi.*e sad sve ovo naravno "kad prođe korona" i pošto se otvore granice- eee jbg onda ništašta ćeš, moraš u kladionicu...)…PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji - o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj - čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.