Piše Maja Uzelac: Ne zajebavam te! Strepim

Mnogo veliki problem: Nema socijalno opravdanih prilika za unos alkohola. Msm nema prilike za onu neku jednu čašu za opuštanje. A nema prilike ni za onih “par” za lešenje. Nema okupljanja koja takvu jednu - ili takvu drugu - stvar pravdaju.

Kafane rade do osam. A već vidim da se i to ovih dana na planeti Zemlji računa u neviđenu raspojasanost i sumanute slobode. Ljudi dolaze u Beograd da se „relaksiraju“. Što će reći, boljem se ne nadajmo, gore očekujmo.
I dalje.

Pa, šta se dešava?
Stegnut si. More te brige. Jebeš kevu unaokolo. Prebio bi nekoga.
A neko je upravo i skrenuo kolima ispred tebe, evo baš je skrenuo nekako…ma šta skrenuo, izleteo! Izleteo, mamu mu – pretičeš ga, kočiš na keca, istrčavaš iz kola i vičeš Izlaziiii napoljeeee
(videla malopre iza ćoška – možda si bio ti, možda nisi bio ti.)
Da si se video s kumom u pauzi za ručak, vi bi po pivo.
I ti ne bi morao da bušiš gume ovoj dileji koja neće da izađe iz auta, što upravo činiš (sama je tražila!).
Ali kum je u skajp-zum (fa)zonu. Neće da rizikuje.
Ti to kapiraš. Naravno, kapiraš.

Šta se još dešava? Boli te stomak.
Možda te boli od nervoze. Na poslu ne znaš ko je ko od maski, a jedan od njih je i šef. Navikao si samo s njim na finjaka, a sad bi trebalo naglo da si duša od čoveka prema svakom bolidu. E pa da ga jebeš, to ti je baš previše. Tako da si nadrndan prema svima. A šef jbg – e pa taj nije navikao. Popio si dvaes posto manju platu ovog meseca…umesto skivija. Msm taman toliko bi u kešu popio, da su bolji dani.
Nazad na stomak. Boli. Vrv od nervoze zbog ovog gore. Ali možda i štatijaznam….imaš rakčinu neku? Normalno da si baš to pomislio, a normalno i da nećeš u Dom zdravlja u sred korone. Pa sad, ako je slučajno to…stići ćeš u poslednjem stadijumu. A ako nije – a jbg valjda nije – dobićeš čir na želucu.
Od nerviranja.
Da je evo večeras žurka koju komša pravi svake godine za Ronaldov rođiš, sutra je taman subota i otreznio bi se do popodne. Deca bi imala srećnog oca vec u tri ili četiri i šta bi jbno bio problem? Stomak ne.
(Da nisi bio drkadzija prema šefu, imao bi čime i da platiš sve te pizze i sladolede. Ovako qrac. Nek sede svi gajbi. Gajbi je najbezbednije, kaže dnevnik i svi interneti takođe.)

Šta ti je činiti?

a) Piti sam kod kuće = postati alkos. *Alkos – čovek koji pije sam kod kuće. Zapravo – čovek koji mora da pije, često ili uvek, pa ga u tome ne sprečava ni nedostatak društvenog konteksta i izgovora. Dakle, tačnije, čovek koji pije *i* sam kod kuce.

b) Ne piti sam kod kuće.
Bušiti gume rendom likovima/ imati čir.

c) Preći na droge.
Dobra ideja, Majo! Vidim kako razmišljaš izvan kutije. To je uvek bila vrlina koja te je krasila. Pa, koju drogu predlažeš?
Bensedin je proverena opcija, još od bombardovanja. Tu su ksanaksi loriji rivotrili. Diskretno, zgodno, uputno. Ali, ne raduje.
Dalje vutra. Smrdi, međutim kažu radi. (Jbg ne na poslu.)
Daljeee

Hors?

Ajde, Majo, ne zajebavaj.

Ne zajebavam.

_

Strepim.

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.
Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.
Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.