Piše Maja Uzelac: Mi smo već pod sankcijama

EjŠećer hoće da nam otmu!Čokoladica, kolačić, tortica, koktelčić - ti sinonimi za jednu malu radost u sred napetog dana - taj bust energije, taj nečral haj (e kako je lepo ovo što u srpskom nema reči za pojave modernog doba) - sve su to nam oteliKo ništa!U trenuI šta je od nas ostalo!?E paZnaju oni to:Ljudske ljuštureSame i prazneNa nogama samo još zahvaljujući kafiA ako i to odeOd podloge za životOstaje samo jošZemlja crnica iMali malecni bensedini.Njih ne stavljam pod znak pitanjaJer ako je jedna stvar sigurna -Dok je nasBiće i farmaceuta.(To na stranu, kupila sam šećer od trske.Kao i svaki put doduše. Priznajem.Njega ima kolko oćeš.Ali je skuplji.I braon.Tako da, izvinjavam se što uopšte pominjem, jasno.Moje elitističke perspektive često me postide.)_PaMora li uvek tako? Od nas da se kosmički traži da uzurpatoru i ucenjivaču kažemo hvalaJer lišava nas civilizacijski tog otrova, te droge modernog vremena od koje smo overiliPreteranom konzumacijom je lNašli se insulinski rezistentni kao gomilaMislim, u Americi je goreDa se razumemoJesteAli njih niko ne spašavaKako to?Mora da su previše zaglaviliI sad nema gdeDokOvde još ima nade. E daSigurno je to!Ili: je ovaj talas panike ipak interna akcija msm posao iznutra kapirateI prosto neki tajkun ili neki vođ nam, kao i obično, želi dobroTako je.(Bwt da li je to ono što, kao rod, ljudski, uvek i radimo? Nađemo nešto lepo, nešto spec, što nas raduje, pa ga nagazimo, naskočimo na njega pa ga silujemo, otmemo ga i izrabimoI posleOno nas mrziA sve ga je više u namaTo je ta tragikaDa)IKad je tačno taj sladak životDolce vitaIz težnjePrešla u mit?-Šećer, ta bolest modernog vremena(jer: 1822. prosečno se jelo kilo i po šećera godišnje, a 2000. sedamdeset pet kila)I prokazana tema koja vibrira - uzrok zala svih, kažu jedni, a drugi se ne predaju: uzrok radosti - dakle:Nema gaŠećeraI-To je kazna za sve što smo grešili.-Panika.Tako običnaTako redovna stvarOvih danaDa bez nje prosto ne znamoŠta.I sad je ja još pravimBrrrr!Hahahah.- Jbg....PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji - o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj - čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.Bonus video: Glas, dirka, bas "It Ain’t Over ‘Til It’s Over"

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=glasdirkabasitaintovertilitsover-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3635573"]