*Skvoting predstavlja akciju okupiranja napuštenih objekata koje skvoter ne poseduje, ne plaća i za koje generalno nema zakonsku dozvolu za korišćenje. Skvoting se obično vezuje za političke pokrete kao što su pokreti anarhista, autonomista ili socijalista. On se može praktikovati u cilju očuvanja nekog objekta ili stvaranja prostora za ugrožene grupe.

…

Nego, mnogo me raduje što se ovih dana iz tih Skupština i oko njih čuju najzad vesti po svemu dostojne ovih institucija.

Dakle, pre neki dan je cenjeni umetnik zvani Pijanista ispred Skupštine izložio svetleći qrac, veličinom i oblikom sličan onim raketama iz dečjih parkova, međutim od žice-sijalice koju je prethodnih godina proslavila i popularizovala D Novogodišnja Rasveta, predmet večite zajebancije svekolike populacije. Izazvane time što? – Je to očigledno najočiglednija prilika da se u krugovima bliskih Skupštini ili u njoj sedećih, počevši od sredine leta, kada se Prestonica, sad već tradicionalno, kitila, obrnu sulude količine keša. Onog istog koji nikad nije razmatran kao iskoristiv za lečenje teže obolele dece, niti uloživ u kulturu (ovih dana ionako falatibože ukinutu jer korona).
Umetnik je u ideji krenuo od tuge i nostalgije koju prosečan građanin, morabiti, usled korone oseća, suočen sa surovim nedostatkom većeg dela rasvete na koju je poslednjih godina navikao, pa mu izašao u susret kreacijom ovakvoj jednog, uzbudljivog i metaforičnog dela.

Nakon prolaska pored Skupštine, ispred koje je, zajedno sa svojom skuplturom, zgodno zastao da se odmori, Umetnik je nastavio svojim putem, ka lokaciji gde će qrac – ovaj izvinite, falus – biti licitiran kako bi se skupio novac za gorepomenute nepopularne svrhe (lečenje dece-kulturu).

Paralelno s ovim vanskupštinskim ali ka Skupštini orijentisanim performansom, unutar same Skupštine, umetnica Ana Bekuta imala je nastup. Povodom posete bivšem radnom mestu svog dečka Milutina Mrkonjića, Umetnica je otpevala Ja nisam rođena da živim sama u ovo vreme burno/ Samo u tvom zagrljaju osećam se ja sigurno. Fanovi su odmah prokomentarisali kako je u pitanju najbolja upotreba ove zgrade u poslednjih xy godina ili decenija, postavljeno je pitanje Sme li se tamo razbiti čaša, a nekih pedesetak hiljada ljudi videlo je ovaj snimak samo sa A. B. instagram profila.
(Koja je inače gledanost prenosa skupštinskih zasedanja, nisam u toku. Činjenica je da teško mogu da zamislim podvrgavanje takvom tretmanu svojom voljom, te bih predvidela minimalno gledno telo, međutim evo recimo moji roditelji, oboje politikolozi, upravo su, recimo & avaj, od ljudi sposobnih za tu vrstu perverzije.)

Da umetnička delovanja u vezi sa Skupštinama ovih dana ne ostanu samo na polju instalacije/ performansa i muzike odn. klabinga, prisetimo se i nedavnog modnog iventa na istoj lokaciji: naime, slučaj “crvena haljina” – kada se svekolika javnost bavila fešn izborom i nastupom poslanice D.R. – publika je post festum proglasila modnom revijom.
___

Od nekadašnjeg slogana “hleba i igara” ostale su, ovih dana, samo igre. Narod vrlo očito pati za kulturom, kako god je shvatao…a pošto pomenute zgradurine evidentno nisu opravdale svrhu svog postojanja, glasači su rešili da ih – bukvalno ili simbolički – ovih dana upotrebe za šta god im od ta dva već dođe.

Čekamo nove napore. Dotle –
Čestitke!
Napori u cilju skvotovanja Skupštine na dobrom su putu, podrška.

Skupštinu za Kulturno-umetničko društvo!

…

PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji – o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj – čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.

I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.
Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.
Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.