Ne mogu da se setim kad sam u Beogradu jeo dobru mućkalicu. Mislim na leskovačku, odnosno na takav način spremanja pečenog mesa. Sigurno je u Beogradu ima, nisam je probao u baš svakoj kafani, ali ni ne mislim da treba da probam u svakoj kafani, mislim da mućkalica treba da bude odlična u bilo kojoj kafani koja smisli da je stavi u jelovnik.
Nisam zapeo da mora da se pravi po nekom originalnom receptu od pre trista milona godina. Što se mene tiče, ne mora da bude meso sa roštilja, ali ne bi bilo loše da bude, paprike ne moraju da budu pečene, ne mora da otpadne ruka svakom ko stavi slaninu ili suvu papriku u mućkalicu, ali neke stvari mislim da treba da se poštuju.
Već danima nam se jede mućkalica ali ne smemo da odemo u kafanu jer znamo da će da samo da nas iznerviraju, i onda kao nema veze, jedemo nešto drugo kod kuće. A onda juče vidimo da nam se jede samo mućkalica, toliko nam se jede da nam se ništa drugo ni ne jede, ako nije mućkalica. Već je bila subota, kasno popodne, pa sam otišao u prvu prodavnicu, kupio svinjsku plećku, crni i beli luk, papriku i dve konzerve paradajza. Dakle, nisam bio u mesari kod Baneta da kupim provereno meso, nisam bio na pijaci da kupim najbolje paprike i paradajz, crni luk koji sam kupio ni na šta nije ličio i za kraj, beli luk je bio kineski. Dakle, to su mi sastojci.
E ljutih paprika nije bilo, ali imam kod kuće teglicu suvih, presušenih, malih, aromatičnih Jasmininih ljutih paprika. Jasmina je gospođa s Kalenića, možda je se sećate, pisao sam vam nekoliko puta o njoj.
Pre nego što sam počeo, pregledao sam net, da vidim šta kažu recepti i tu sam možda shvatio u čemu je problem. Možda po kafanama gledaju te recepte s neta. Možda uzmu baš onaj što se zove originalna leskovačka mućkalica. Tamo već u prvoj rečenici upadamo u provaliju bez povratka. Kažu da luk treba propržiti 5 minuta. Ne može 5 minuta, nijedan luk, ni na jednoj vatri. Luk treba da se karamelizuje, a za to je potrebno namanje 34 minuta, kakav god si kuvar, ne može kraće, može samo duže. Prema svim receptima koje sam pregeldao, ukupno vreme spremanja mesa je oko 40 minuta. Nema šanse, nikakve. Svinjska plećka ili vrat, koje oni pominju, mogu da bude jestivi posle 40 minuta, ali jestivo je i posle 15, pa ga ne jedemo tako. Druga je stvar ako mućkalicu pravite od mesa sa roštilja od juče, pa tu ima ćevapa, kobasica, uštipaka i svega drugog, to može da bude gotovo za 40 minuta, ali i to je bolje duže da se sprema, a i mi sada pričamo o mućkalici od svežeg svinjskog mesa, vrata ili plećke.
Plećku sam isekao na komade od na primer dva zalogaja. Ispekao sam ih na tiganju, na najjačoj vatri, sa svake strane po tri munta sigurno, neki su malo i zagoreli, spolja korica unutra živo. To meso onda ćeka da budu gotovi luk i paprika. Luk sam iseckao na rezance, posolio ga u činiji, izgnječio rukama i na stavio na tihu vatru, dok ne bude žuto braon. To traje oko 40 minuta. Onda paprika, isto na tanke pretanke rezance, žilijen, jedno 20 minuta. Onda meso, pa dve konzerve paradajza pelata, pa dva tri čena belog luka, iseckao sam ga tanko, po dužini. Onda sam dodao jednu onu Jasmininu smežuranu suvu ljutu papričicu i malo ulja u kome stoje, one su kao nokat, moj nokat na palcu, eto tolike su. Ko nema Jasminine paprike, on treba sa slatkom stavi i iseckanu svežu ljutu, ako voli ljuto. E onda sam poklopio, ringlu stavio na drugi stepen od šest i zaboravio sve na 90 minuta, osim što sam jednom, na pola, dodao decilitar vode. Posle 90 minuta sam posolio, dodao biber i još dva čena belog luka, isto tanko po dužini sečenog, otkopio i pustio da ispari tečnosti taman toliko da bude gusto, ali ne pregusto. To isparavanje je trajalo oko 20 minuta. Dakle, sve zajedno traje oko 3 sata, i malo duže. Ako vam to zvuči dugo, probajte ovako da spremite mućkalicu, i videćete gde je otišlo to ekstra vreme.
Nismo imali hleba, pa sam skuvao pirinač, običan, beli, skoro neslan. Sipali smo mućkalicu drvenom kutlačom preko pirinča, jeli smo viljuškama, meso smo morali da grizemo ali ne i da žvaćemo, i pili smo hladno pivo. Kao u snu.
Bonus video: Domaćinske priče