Znaš šta, ako preživim do srpske Nove godine, na konju sam, ne, ne, rekao sam, do srpske ću da pijem i onda više nikad, ne vredi, razumeš, nije to za mene, ja kad bih umeo da pijem normalno, ja bih pio, ali ne umem. I ako preživim svu ovu hranu, vidi drago mi je što imam šta da jedem ali možda bi bilo bolje i da nemam, nemam pojma, trebalo bi da mi se smuči pečenje i ruska i slanina.
Bože koliko sam slanine pojeo, ja uz krtinu jedem sapunjaru, razumeš li dečko. Vidi krenuo sam dobro pre Nove godine ali onda sam upao u loše društvo, sve nevernici dečko, a ja, ja, ko sam ja da kažem ne, i onda reč po reč, evo za Badnji dan su nas izbacili iz dve kafane ali mi smo našli treću, i evo sad ti kažem, ja, Miloš (prezime poznato meni), zapamti, od 14. februara, izvini, od 14. januara postajem vegan. I to samo presno ću da jedem. Ni kafu nema da pijem, samo hladne čajeve.
(Miloš, 37, funkcioner u opštini)
Jao ja tebe znam, to je za one tvoje ankete. Osećam se najbolje na svetu, zaljubila sam se. Pa znm tačno kad, 30. decembra, obećala sam drugarici da ćemo da idemo na žurku jer se njoj sviđa jedan dečko, a znaš koliko mi se nije išlo, bila sam na korak da izmislim nešto, stvarno mi se najviše na svetu nije išlo, ali eto odem, samo smo se nas dve dogovorile i nisam mogla da je izdam. A tamo, prvo ništa, sve neka krš ekipa, nema ovog njenog, dobro muzika je bila super i malo smo popile, on tužna što nema ovog dečka, a ja sam se razveselila i igrala, pa je onda i ona igrala, igrale smo i bilo nam je sve bolje i bolje. Onda nam u jednom trenutku neko pošalje piće i mi počnemo da tražimo ko je, konobar nam ne govori, mi mislimo da je od ovog njenog, ona se usplahirila sva ali njega nema i da te ne davim sad konobar nam je platio piće ali mu je bilo glupo odmah da nam kaže, i ja ga tek kad nam je rekao stvarno primetim. Ej stidljiv, pa ja sam najstidljivija na svetu. Kako izgleda, nemam pojma više kako izgleda. Ima zelene oči i prelepe prste na rukama. Kriv nos. Visok je. On mi je dečko sad.
(Milica, 26, farmaceutkinja)
Odovoriću vam gospodine. Prošle godine sam napunila 60 godina i osećala sam se loše povodom toga, nisam znala šta ću s tim, mnogo je to godina, naročito za ženu. To su vrata starosti i to me je uništavalo. A sad se osećam odlično. Prvo, za glavnu novogodišnju rezoluciju rešila sam da nemam 60 godina, to je prosto za mene bilo nemoguće. A onda, jedno vreme sam imala 50, pa sam se zaustavila na 45, to mi najviše odgovara. Vidite, u najboljim sam godinama i tako se i osećam. Osim toga, rešila da više nikom nisam ništa dužna. Dosta je bilo i toga, ko je šta dobio, dobio je. Nemojte gospodine da vas zavaraju godine i nematerijalni dugovi, nijedno ni drugo ne postoji.
(Milesa, 45, profesorka)
Osećam se novo, jer sam novi čovek. Svako od nas ima svoju novu godinu i ja kažem – Ostavi sve rđavo, ti koji si započeo novu godinu. Ako ne želiš da se menjaš, nema za tebe ničega novog. – Bez vere u Hrista i bez molitve, nema ničega. Pomozi nam, Gospode.
(Marko, 42, crkvenjak, sluga Božji)
Bonus video: Gost pisac Darko Tuševljaković