Skoro svi kažu da je prošla godina bila teška. I ja kažem. Ne mogu da kažem da su mi ostale godine u životu bile lake, u skoro svakoj, osim prvih devetnaest, bilo je perioda kad nisam znao šta ću. Uvek se to završavalo u moju korist, uz mnogo sreće, i uvek sam bio siguran da će sve ispasti najbolje za mene.
Ove godine se opet završilo u moju korist, ali nije bilo sreće. Bilo je rada i neodustajanja, i nisam imao pojma kako će da ispadne. Uopšte nisam bio siguran, da tako kažem, da me neko odozgo gleda. Ove godine bio sam siguran da me ne gleda, izgledalo je da sam prepušten sam sebi. Dao sam sve od sebe, ničemu se nisam nadao i najbolje se desilo. Verovatno mi je zato proslava prošle i početka ove godine bila najbolja u životu. Ništa se posebno nije desilo tokom te proslave, tih nekoliko dana ispunili smo aktivnostima koje nas usrećuju, ređale su se jedna za drugom, neke smo mi nalazili a neke su nalazile nas, bez mnogo uzbuđivanja živeli smo svoje živote mirno i temeljno, ništa nam nije bilo potrebno i sve nam je bilo dobrodošlo. Ali hoću da vam kažem za Cigane.
Motali smo se tih dana predveče po Trgu, Knez MIhailovoj i Čika Ljubinoj. Gužva, ukrasi, ona velika jelka, nas troje a to smo ona i ja i malo dete u kolicima ili peške, i muzika. Svirali su uglavnom Cigani. Videli ste ih sigurno, ako ste se bar malo motali onuda tih dana, bilo ih je na svakom ćošku, više ili manje usvirani, kostimirani ili ne, s flašama vinjaka u zadnjim džepovima ili bez njih, često su im se mešale muzike, neki su pevali neki nisu, svi su radili, to su ti dani kad se može i mora.
Vraćali smo se Čika Ljubinom, tek je pao mrak, preko puta Maksija je neki pab ili se tako zove, dva stola imaju napolju a za jednim je sedela fina ekipa. Njih troje, gospođa u invalidskim kolicima s crvenom kapom s ušima koje padaju do ramena, levo od nje tip u plavoj jakni sa sivom kapom i štakama naslonjenim na sto i desno od nje šef parade ili mi je tako izgledao, u žutoj perjanoj jakni s crnim šeširom na glavi. Svi mršavi, ispijeni. Oko njihovog stola su Cigani.
Odličan bend, njih petorica, najbolje što mogu da vam kažem je da su skupljeni s koca i konopca, mada to možda uopšte nije tako, ali da ste ih videli, ne bi vam ništa drugo palo na pamet. Dve tenor horne, truba, bubanj i doboš. Šef je najstariji i svira hornu, nizak je, neviđeno građen, s prekratkim nogama i prevelikim stopalima, u napumpanoj jakni. Druga horna je mladić u punoj snazi, u maskirnoj modernoj jakni. Trubača sam zaboravio, kao i bubnjara. Dobošar je klinac, mlađi tinejdžer, u maskirnim pantalonama koje mu odlično stoje, kao da su mu po meri šivene, srednje dugačka kosa mu je uvezana u kikice koje mu se s vrha glave slivaju na sve strane, mrtav je hladan, odlično se kreće, ima ritam dečko, mirno dobošari, doboš zvoni onako kako je predviđeno originalnim aranžmanom, ostale nosi novogodišnja atmosfera ili imaju druga posla u glavi ali ovaj mali kida. Sviraju Kalašnjikov ili nešto tako, skoro je pa neprepoznatljivo. Publika za stolom uživa. Gospođa iz invalidskih kolica snima telefonom, tip sa sivom kapom muziku sluša telom, nagnut je ka bendu, kao da sluša omiljenu operu, zapanjen je lepotom.
Šef parade je na nogama, vadi novčanice, daje dobošaru, okreće se šefu benda i dere se – Čuvajte ovog malog! – Šef benda se dere – Nego šta ćemo nego da ga čuvamo! – Šef parade se dere – Ajde gotovo i ćao bao! – Dobošar svira, kao da ne čuje da se o njemu priča. Kompozicija se završava, ekipa za stolom se vraća alkoholu, a bend ide dalje. Dok prolaze pored nas ubacujem im pare u kutiju, šef benda kaže – Hvala.
Dok odlaze od nas stiže ih muškarac srednjih godina s naočarima, zaustavlja ih i kaže da je tamo negde malopre stajao i slušao ali nije im ništa ubacio u kutiju i evo sad izvadio je pare s bankomata pa ako nije problem da im ubaci u kutiju. Nije problem. On ubacuje petsto dinara a šef benda mu kaže – Kume je l može Otpisani?
Kum kaže – Može! – Idu Otpisani, kum je okružen bendom, sviraju kako sviraju, ključni momenti teme su prepoznatljivi a dobošar, normalno, kida u onim svojim pantalonicama, miran je i precizan, samo čeka da ga Stonsi pozovu na upražnjeno mesto.
Bonus video:
Vatromet u Sidneju za Novu godinu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare