Pijanista Simon Trpčeski: Tasovac je bio kao mačak!

Koja vam je prva uspomena na Ivana Tasovca?Čini mi se da smo se prvi put sreli u 2004. godine, kad sam svirao prvi put sa Beogradskom filharmonijom pod dirigentstvom Uroša Lajovića. Tasovac je učio kod mog profesora Borisa Romanova u Moskvi i on mi je pričao o njegovom talentu kao pijanista. Ono što mi je ostalo kao prva uspomena je njegova otvorenost i neposrednost i sloboda izražaja.Kako ocenjujete rad Ivana Tasovca na mestu direktora Beogradske filharmonije?Ne bih mogao da kažem da znam puno o njegovom radu na mestu direktora, pošto sam ja samo dva puta svirao sa orkestrom u toku od 17 godina. Ali od onoga što sam slušao od kolega, pa i nešto malo što sam pratio kao aktivnost orkestra, mislim da je napravio puno toga za instituciju, uslove za muzičare, želju za razvoj, raznovrsnost programa i mudar izbor dirigenata i solista, kao i međunarodna aktivnost orkestra. Nešto što svakako daje i motivaciju orkestru ali i osećaj odgovornosti kako za lični, tako i za kolektivni razvoj.

Šta bi budući direktori Beogradske filharmonije, po vašem mišljenju, trebalo da nauče od Ivana Tasovca?Mislim da svaki čovek koji uzima takvu odgovornu poziciju mora biti spreman za obaveze koje ta pozicija nosi sa sobom. Jedan od izazova je imati smisla za menadžment, što je Tasovac nesporno imao. On je bio kao mačak, na osnovu svega čega mogu da se setim. Ekscentričnost je još više na ceni ako je u ulozi pametne realizacije inteligencije muzičke diplomatije. U tom smislu, imati viziju je skupa stvar. A znati kako nju da realizuješ, još skuplja. Verujem da naslednik Tasovca treba biti inspirisan za dalji razvoj orkestra.Upečatljiv je bio vaš nastup u Zagrebu sa Beogradskom filharmonijom, kada ste rekli da makedonski pijanista izvodi makedonsku muziku uz srpske muzičare za hrvatsku publiku. Koliko je važna bila uloga Ivana Tasovca u povezivanju umetnika sa ex-YU prostora?Hvala što se sećate tog momenta. Opet ću da kažem da, nažalost, ne znam puno detalja, ali budući da sam malo osetio od njegove otvorenosti bez predrasuda u ovom smislu, verujem da je ta njegova čovečanska dimenzija, zajedno sa spontanošću koja se ipak potpirala i na profesionalno obrazovanje, između ostalog, doprinela za povezivanje umetnika sa Yu prostora, što je od izuzetnog značaja.Mi smo se videli, verovatno, 4/5 puta, nažalost, ali zapamtiću njegov spontani, nonšalantni, u dobrom smislu, osmeh, koji je uvek davao uspokojavajuću dimenziju u komunikaciji sa ljudima, kao spremnost da se bilo kakav problem resi. Što je isto tako jako važan psihološki momenat. Želim sve najbolje njegovoj familiji.Bonus video: Aja Jung - Ivan Tasovac je bio preveliki čovek za ovu našu malu čaršiju jutarnji program

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ajajungivantasovacjebioprevelikiovekzaovunaumaluariju-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2486952"]