U zabludi si kada misliš da možeš da se kontrolišeš. To što sam "čist" čini me mnogo iskrenijim, moćnijim na sceni i pred ljudima. Zahvalan sam što sam imao sreće da budem dovoljno jak. To je pravo čudo, kaže za Nova.rs basista Pavel Macivoda iz grupe Scorpions koja je nedavno započela evropsku turneju u koju je uvrstila i Beograd 25. juna u Štark Areni.
Bend koji postoji skoro šest decenija i beleži prodaju od 150 miliona albuma, posebno je motivisan za dolazak u srpsku prestonicu, a o tome šta ih i posle 60 godina i dalje vraća na scenu, ekskluzivno za naš portal govorio je bas gitarista Pavel Macivoda koji se kultnom bendu pridružio 2004. godine.
Ovo nije prvi put da Scorpions dolazi u Beograd. Kakva vas sećanja vežu za ovaj grad i publiku?
– S velikom radošću se vraćamo. Lično, imam mnogo lepa sećanja sa ovih prostora, jer me je kao malog tata dovodio u tadašnju Jugoslaviju. Pamtim Beograd, reke, ali i druge zemlje i gradove kraj Jadranskog mora. Beograd je uvek bio živ grad s puno boja, kulture, a muziku i temperament sam uvek osećao vrlo blisko jer su moji prabaka i pradeka Mađari, što i nije daleko od vas.
Šta je to što vas i dalje inspiriše i vraća na scenu?
– Mi smo bend koji širi ljubav i mir. Gde god da sviramo donosimo lepe vibracije koje šire poruke mira koje su svima potrebne i svi ih razumeju. Nadam se da će i ovaj naš koncert proteći u takvom raspoloženju gde će se ljudi spojiti u istom osećaju.
Sećate li se prvog izlaska na scenu uz Scorpionse?
– Sećam se veoma dobro! Ko bi rekao da je to bilo pre 20 godina. Ono što se do danas nije promenilo i što nas vraća na scenu je naš odnos. Komunikacija i pravo prijateljstvo je ono zbog čega istrajavamo sve ove godine. Nije sve u šoubiznisu, važno je biti prijatelj. Možda zvuči kao opšte mesto ali verujte mi da ima bendova koji ne mogu da se međusobno gledaju, a kamoli razgovaraju. Odsedaju u različitim hotelima i sreću se samo na bini. To je vrlo često, ali nije u našem slučaju.
Ipak 2010. su Scorpionsi objavili da će krenuti na oproštajnu turneju. Šta ih odvratilo?
– Realno je da nikada nećemo objaviti zaista kraj. Nikada nam neće biti dosta. Mi smo “stara škola” rokera koji će svirati sve dok više ne budu mogli. To smo mi. Kada je bend proglasio oproštajnu turneju Rudolfova (Rudolf Šenker, basista, prim.aut) majka ga je podsetila da su Scorpionsi nastali 1965. i da bi bilo lepo 2015. proslaviti pola veka. Evo sad 2025. ćemo proslaviti 60. godišnjicu i imamo veliku nadu i želju da se još dugo penjemo na tu binu.
Šta je neophodno da bi se tolike godine zaista zadržao pravi “rokenrol”? Šta vam je bio najveći izazov?
– Iskreno za mene – droga i alkohol. Već deset godina sam čist. Mnogo je stranputica i mnogi muzičari skrenu i padnu. U zabludi si kada misliš da možeš da se kontrolišeš. To je nemoguće. Ljudi oko tebe završavaju mrtvi jako mladi, ili doživljavaju velike nesreće. Svojim najvećim uspehom u životu smatram to što sam trezan i što učim novi način življenja. To me čini mnogo iskrenijim, moćnijim na sceni i pred ljudima. Poštujem i divim se ovakvom životu i zahvalan sam što sam imao sreće da budem dovoljno jak da se očistim. To je pravo čudo.
Koliko je bio težak taj put?
– Sviram već 40 godina i bilo je različitih perioda karijere – nekada je bilo zaista loše, nekad ne baš dobro. Pre nego što sam se priključio Scorpionsima bio sam potpuno švorc. Nisam imao pare ni da dođem na audiciju. Uspeo sam uz pomoć jedne kompanije. Od kada sam deo ovog benda, deo sam porodice i imam svoju bazu. To nekada dovede do toga da budem previše opušten, a kada se previše opustite počnete da pravite greške. Ali, sve je u balansu. Ako čuvaš emotivni i duhovni balans onda možeš da ostaneš na nogama i da guraš dalje. To je slučaj i sa momcima u bandu. Oni čuvaju zdrav balans godinama. Njihova ljubav i podrška mi je pomogla da danas stojim ovde.
Rekli ste malopre da su poruke mira sada najpotrebnije. Prošle godine kada je počeo rat u Ukrajini odlučili ste da promenite reči vaše najpoznatije pesme “Wind of change”. Koliko je bilo teško da promenite numeru koja je davno proglašena himnom pada gvozdene zavese? Takođe, Scorpionsi su bili prvi bend sa Zapada koji je svirao u Lenjingradu…
– To je bila Klausova odluka jer je on i pisao tekst. Mislim da je to bila dobra ideja. Kao bend koji postoji toliko godina moramo da pratimo aktuelna dešavanja i da se menjamo. Mnogo se užasnih stvari događa. Apsolutni sam pacifista i verujem da neko mora da priča o miru i ljubavi inače će svi da se priključe ratu i budu ratnici. Kao i svi, želimo da se rat završi što pre. Verujem i molim se svakoga dana da će se ljudi probuditi i shvatiti da rat i borba uvek vode u propast i destrukciju, u večni mrak. Vi kao zemlja znate veoma dobro o čemu pričam. Previše je tu patnje i trauma. Naš bend smatram ambasadorima mira i ljubavi i to nam je jako važno.
Koliko politika i rat neminovno utiču na umetnike?
– Zavisi od umetnika. Oni koji su blisko povezani, glasno pevaju i govore o politici imaju drugačije iskustvo od nas. Bend Scorpions nikada, osim “Wind Of Change”, nije imao politički angažovane pesme. Mislim da ljudima nekada treba da ne misle o sumornoj i teškoj svakodnevici. Kao kada gledate film, prebacite se u tu stvarnost i kada se završi žao vam je jer morate da se vratite u realnost. Isto je sa koncertom Scorpionsa. Na našem nastupu će publika zaboraviti na život napolju. Radost, osećanja i dobre vebracije širile su se na ovoj našoj turneji. Svaki koncert je bio rasprodat i stvarno je bilo uživanje.
Mnoge vaše kolege poput Nika Kejva, Stinga i drugih, reagovale su negativno na veštačku inteligenciju. Da li je se bojite da će moći da zameni živog umetnika sa svojim instrumentom?
– Vrlo zanimljivo. I sam sam koristio AI da pišem tekst. Zašto da ne? Kao i sa drugim mašinama koristiš je da vam pomogne i olakša. Ako vam pomaže da stvorite nešto prelepo, ako je koristite na kreativan način onde je AI samo još jedan alat za stvaranje. AI nikada neće moći da zameni ljudsku emociju. Razlika između kompjutera i ljudi je ta što mi imamo dušu i ona je nezamenljiva. Ako dopustimo mašinama da misle i kreiraju umesto nas u velikoj smo nevolji. Mislim da smo generalno u velikoj nevolji ali verujem takođe da u celom univerzumu ima mnogo više razvijenih inteligencija za koje ni ne znamo. Zbog rata i sve agresije koje propagiramo teško da ćemo igde stići. Samo ljubav, razumevanje, empatija i osećajnost mogu dovesti čovečanstvo na viši nivo. A, mi smo sve dalje od toga. Mnogi ljudi još uvek spavaju i treba ih konačno probuditi. Zato širite ljubav!
Bonus video: Koncert Iron Maiden-a u punoj Areni
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar