Ako bi se 2022. godina mogla sumirati jednom rečju, kad je posredi likovna umetnost, onda bi ona glasila - intenzitet. Podsetila se publika nekih velikana, poput Petra Lubarde, otkrivala nova imena, a naši umetnici predstavljali su se, ne samo ovde, već diljem sveta.
– Intenzivno-grozničavi umetnički život obeležio je likovnu godinu za nama. Važne izložbe su se desile 2022. godine – kaže za Nova.rs doajen likovne kritike i istoričar umetnosti Ješa Denegri.
Bila je primetna, kako ocenjuje naš sagovornik, neobično velika aktivnost tokom čitave godine:
– I to ne samo državnih institucija, već i privatnih galerija i muzeja, što me raduje. Raznolikih je postavki bilo u privatnim galerijama, od onih u galeriji B2, preko predstavljanja Kolekcije Dražević u Galeriji Viline Vode, do svega što je radio direktor Moderne galerije, predstavivši između ostalog i čuvenu sliku „Krug“ Lazara Vozarevića koja se nalazila u zbirci američkog milijardera Dejvida Rokfelera – podseća Denegri.
A ako bismo se, na tren, izmestili iz Beograda, hvale je vredno pregalaštvo Galerije Matice srpske, a poslednja u nizu izložbi u ovoj instituciji jeste „Život posvećen lepoti i umetnosti“ s delima Uroša Predića, koju će publika moći da vidi do 31. januara.
Denegri pominje i rad čačanske galerije koja nosi ime Nadežde Petrović. I dok se ova institucija sprema za obeležavanje 150 godina od rođenja Petrovićeve 2023. još uvek je aktuelna izložba još jedne Čačanke…
– Izložba dela Milene Čubraković po svemu je velika. A naročito zato što ovde osvetljava nedovoljno poznatu umetnicu koja je bila članica čuvene grupe „Illumination“. Ali, gotovo čitav život je provela i umetnički se formirala u Rimu, u čijoj se Nacionalnoj galeriji savremene umetnosti čuvaju brojni radovi. I kao što je 2021. još jedna članica „Illumination“ Mira Brtka posthumno doživela ogroman uspeh zahvaljujući izložbi godine u Muzeju grada Beograda „Refleksije“ nadam se da će se isto desiti s Milenom Čubraković. Zaslužila je to – smatra naš sagovornik.
Među osamdesetak zemalja koji su se predstavili na najznačajnijoj smotri savremene umetnosti u svetu – Venecijanskom bijenalu bila je i Srbija. Paviljon Srbije u Veneciji, na 59. Bijenalu bio je u znaku projekta „Hod sa vodom“ Vladimira Nikolića koji je dočekan s oduševljenjem kritičara, a uvršćen je i u deset najboljih po oceni ugledne platforme „Artsy“.
– Nalazim da je nastup Vladimira Nikolića bio vrlo uspešan. Odjeci u javnosti koji su propratili izložbu bili su izvrsni – podseća Denegri.
O tome je za naš sajt govorio i sam umetnik, koji je izložbu u Veneciji napravio s kustoskinjom Biljanom Ćirić:
– Bijenale u Veneciji je jedan od možda dva najveća profesionalna izazova sa kojima umetnik može da se suoči u karijeri. Nakon reakcija profesionalne publike i svetskih medija, utisak je da smo podigli lestvicu, standard naših nastupa na Bijenalu.
Iako je prošle godine održan Oktobarski salon posle iznuđene pauze zbog pandemije, ove zime ponovo je bilo Oktobarca. Na 59. izdanju učestvovalo je više od 50 umetnika iz Srbije, regiona i sveta, a laureatkinja tradicionalne nagrade bila je Milica Tomić. I šta god ko mislio o Oktobarcu, postojanje ovakve manifestacije u nas je, po sudu Denegrija, neophodno.
Ako je nešto upalo u oči tokom 2022. godine bila je to zaista velika aktivnost Muzeja savremene umetnosti u Beogradu:
– Zapravo sve što se dešavalo u Muzeju savremene umetnosti, po meni je događaj godine, od retrospektive Vladimira Veličkovića, preko prilike da publika vidi opus Austrijanca Ervina Vurma, do markantnog predstavljanja Mrđana Bajića – misli naš sagovornik.
Od proletos do kraja leta publika ovog muzeja mogla je da vidi dela čoveka za čije se izložbe širom sveta traži karta više, a radovi mu se nalaze u kolekcijama njujorške Mome, londonskog Tejt Moderna, pariskog Pompidua… I to „Uzanu kuću“, „Debeli automobil“, „Jednominutne skulpture“, „Debelu kuću“, koji su Vurmu obezbedili status jednog od najznačajnijih modernih umetnika današnjice. Austrijanac je srušivši tradicionalno poimanje skulpture, i kombinujući je s performansom, fotografijom, crtežom, video instalacijama, odavno postao jedan od najvažnijih aktera na globalnoj umetničkoj sceni, a za Nova.rs je nakon otvaranja postavke prokomentarisao:
– Ovde je tako lepo, živo, skroz kul…
Od septembra je u istom muzeju izložba Mrđana Bajića „Nepouzdani pripovedač“:
– To da naš umetnik ima priliku da napuni ceo MSU nešto je nesvakidašnje kod nas. A jedva da se to radilo kod nas, ako ne računamo veliku izložbu Marine Abramović. Ali, reč je o umetniku koji ima toliku produkciju da je muzej bio u mogućnosti da priredi jedan takav poduhvat. Nedavno je izašao i katalog Bajićeve izložbe, i to su zaista pozitivni znaci.
Denegri podseća da se tokom 2022. obeležilo mnogo godišnjica. I dok su još uvek aktuelne dve izložbe dela Bete Vukanović, jedna u Narodnom muzeju, a druga u Muzeju grada Beograda, a povodom veka i po od rođenja, odnosno pet decenija smrti, ove godine je obeleženo i stoleće od rođenja Miodraga B. Protića, likovnog kritičara, slikara i osnivača Muzeja savremene umetnosti i prvog upravnika, kojem je svojevremeno direktor Njujorškog muzeja rekao: „Vi imate bolju zgradu od mene!“
– I možda preovlađuju emocije, s obzirom da sam radio s njim u Muzeju savremene umetnosti, ali za mene je to bio značajan događaj. No, zaista je posredi velika figura naše umetničke scene – smatra istoričar umetnosti, dodajući:
– Ali, ako bih nešto mogao okarakterisati kao događaj godine za mene lično, onda bi to bilo obeležavanje stote godišnjice rođenja Olge Jevrić, i velika izložba u Muzeju SANU „Kompozicija i struktura“.
Gotovo šest decenija stvaralaštva Olge Jevrić predstavljeno je kroz više od 200 dela, a prva i jedina žena vajar redovni član SANU govorila je:
– Moja skulptura je mogla da nastane samo ovde. Da sam živela u nekoj drugoj sredini, pitanje je da li bih napravila to što sam napravila…
Bonus video: Hod sa vodom u Veneciji