0
Nobelova nagrada je institucija za muškarce, kazala je laureatkinja Nobelove nagrade za književnost Ani Erno samo što je stigla u Stokholm gde će joj u subotu biti svečano uručeno najveće literarno priznanje u svetu.
Početkom oktobra novim, 115. dobitnikom prestižne Nobelove nagrada za književnost proglašena je francuska spisateljica Ani Erno zbog „hrabrosti i kliničke preciznosti kojom otkriva korene, otuđenja i kolektivna ograničenja lične memorije“.
– Ernoova sebe naziva etnologom same sebe, a ne piscem fikcije – kazao je, između ostalog u obrazloženju, Anders Olson, predsedavajući Nobelovog komiteta.
I došavši u Stokholm na svečano uručenje Nobelovih nagrada Ani Erno osvrnula se na istorijat ovog priznanja:
– Kao da se Nobelova nagrada „manifestuje“ kroz svoju težnju za tradicijom. A biti okrenut isključivo tradiciji prevashodno je odlika muškaraca. Na taj način oni prenose moć s jednog na drugog – rekla je 82-godišnja francuska spisateljica za AFP.
I sve to najnovija nobelovka govori kao tek 17 žena koja je u istoriji dodele priznanja Nobelovog komiteta ovenčana ovom nagradom. Takođe, i kao prva Francuskinja laureat Nobelove nagrade za književnost. Zato je u Stokholmu izrekla i ove reči:
– Javni govor je uvek bio monopol na koji polažu pravo muškarci. Primetila sam da su žene manje rečite, opširne u svojim govorima od muškaraca, znajući pride da su tako „daleko praktičnije“.
Poručila je laureatkinja prestižnog priznanja za književnost i da je došlo vreme da se Nobelova nagrada modernizuje:
– Teško je reći kako, ali možda bismo mogli da razmislimo o tome da se malo smanji doživljaj što se tiče pompeznosti, svečanih toaleti, frakova? Ne bi to bilo tako loše.
A kako tradicija nalaže u subotu, 10. decembra gala ceremoniji i banketu prisustvovaće članovi švedske kraljevske porodice i više od 1.200 zvanica. Najpre će od 16 časova biti održana ceremonija dodele priznanja laureatima na polju fizike, hemije, psihologije ili medicine, ekonomije i književnosti u Stokholm koncertnoj dvorani, a tri sata kasnije u tamšnjoj Gradskoj skupštini biće održan svečani banket. Podsetimo, ceremonija se svake zime održava na godišnjicu smrti Alfreda Nobela. Čitava ova nedelja u Švedskoj, u Stokholmu je u znaku Nobelove nagrade, uz različite događaje. Za sutra uveče zakazan je tradicionalni koncert, kada će u čast laureata u Koncerthusetu nastupiti nemački sopran Diana Damrau, pod dirigentskom palicom Manfreda Honeka i Švedsku kraljevsku filharmoniju.
Uprkos kritikama na račun Nobelovog komiteta, priznala je Ani Erno po dolasku u Švedsku da je bila zaprepašćena svom raskošću i sjajem koje nosi ovo priznanje. Ali, i „ulogom koju sa sobom nosi Nobelova nagrada“. Spisateljica koja je oduvek bila i aktivistkinja i feministkinja, istakla je i kako svoju Nobelovu nagradu želi da posveti svima onima koji pate:
– Posvećujem je onima koji pate od bilo kakve dominacije, koji pate zbog rasizma, zbog svega što se može nazvati nekom formom nejednakosti. I svi onima koji trpe i pate u tišini, bez da iko zna.
Iako nikada nije žudela za priznanjima, Nobelova nagrada je, kako je priznala francuska književnica, pojačala njenu želju za pisanjem:
– I zato planiram da nastavim da pišem i da uživam u svojoj poznoj dobi! Mislim da sam sada u životnoj fazi kada mogu da se osvrnem na mnoge stvari, a za mene to prevashodno znači da sve te refleksije stavim na papir – objasnila je Ani Erno.
Francuska književnica, rođena 1940. godine, poreklom je iz radničke porodice u Normandiji. Do sada je objavila tridesetak romana-novela. Filmska adaptacija romana „Događaj“ Ani Erno, u kojem pruža lični osvrt na lično iskustvo s abortusom, u doba kada je u Francuskoj bio zabranjen tokom šezdesetih prošlog veka, u režiji Odri Divan nagrađena je prošle godine Zlatnim lavom u Veneciji. Erno i inače čitaoce suočava s teškim temama, s pitanjima porekla i klase, otuđenja i društvenim ograničenjima ličnog pamćenja.
Nažalost, francuska književnica, koja autobiografskim novelama pokreće mnoga aktuelna sociološka, feministička i kulturološka pitanja, nedovoljno je poznata ovdašnjoj široj čitalačkoj publici. Dovoljno je podsetiti se da od devedesetih, kada je boravila u Beogradu, priznavši kako je upijala dela Kiša i Kovača, a njene knjige objavljivala „Prosveta“, niko dela Ani Erno, do 2022, dok nije obnarodovano da je laureat Nobelove nagrade nije prevodio na srpski. I posle 25 godina to se konačno desilo, pa je tako za oktobarski Sajam knjiga „Štrik“ objavio „Zaposednutost“ i najavio izdanja „Jedne žene“, „Godina“ i „Događaja“.
Erno je još novinarima u Stokholmu, kako je prenela agencija AFP, poručila da bi muškarci trebalo da promene svoj način ponašanja i stavove što pre, „barem dok žene ne dostignu punu jednakost s `jačim polom` „:
– Žene su, znate, dugo prihvatale sve ono što smatram apsolutno neprihvatljivim i nepodnošljivim. Ako muškarci ne postanu svesni svoga tela, svoga načina života, načina ponašanja i onoga što ih motiviše, neće biti pravog oslobađanja žena – zaključila je Ani Erno.
Bonus video: Ani Erno saznaje za Nobelovu nagradu
