Iz sajamske riznice, dva srećna ulova: slovenačka pesnikinja i francuska nobelovka pišu o ljubavi.
Katja Gorečan, „Jadi mlade Hane“, LOM, 2022.
Praznina je „ponekad teža od kilograma čistokrvnog jada“, stoji u pesmi slovenačke pesnikinje i dramske autorke Katje Gorečan. Umesto očekivanog ispovedanja, ona je rešila da nas iznenadi tako što će stvoriti jednu everywoman, i svaki njen košmar pretočiti u dnevničku odrednicu.
Hana nije autorkin romantični alter ego, ali nije ni pritajeno čudovište: pre bi se reklo da ova junakinja sa hiljadu glasova nastaje kao organska konstrukcija ženskog sazrevanja, iz nužde da se kolektivno žensko iskustvo opiše kao oporo i opasno, da se „iskaki poslednji izmet snova“, kako stoji u pesmi „Hana i porodica“.
Sve pesme imaju Hanino ime u naslovu, baš kao slikovnice o Maji i Miši, parodijski razarajući koncept slikovnice onako kako je to činio Sreten Ugričić u knjizi „Maja i ja i Maja“. Pišući o gljivicama i anoreksiji, nevinosti, menstruaciji i cigaretama, pesnikinja rekapitulira Hanine rituale, snove i ekscese. U pesmi „Hana i vikendi“ pominje se i „izmišljeni fak frend“, dok se u pesmi „Hana i volja za moć“ lirski subjekt odvažio da kaže i ono nečuveno – „Hana je potčovek“.
Ani Erno, „Zaposednutost“, Štrik, 2022.
Jedna od biblija ljubavi, „Fragmenti ljubavnog govora“ Rolana Barta, opominje da se o ljubavi ne može govoriti zato što se ona suprotstavlja poretku stvari. Ona nastaje uprkos socijalnom okruženju, koje je neprestano osujećuje, guši, kontroliše, i njene pobede čini relativnim. Tom logikom, ljubomora bi bila žeđ za znanjem koja pokušava da ukroti isti taj poredak stvarnosti – poredak koji ne poznaje i nikad ga neće upoznati.
Stranice i stranice Marsela Prusta i Žila Deleza ispisane o ljubomori nastavljaju se i u delu francuske nobelovke Ani Erno. Nalazeći u opsesivnom traganju za znacima njenu „poetsku funkciju“, „istu onu koja je na delu u književnosti, religiji ili paranoji“, Erno nas podseća i na saznajni i na maštajni identitet ljubomore. Ljubomora svoju post-priču o ljubavi izmaštava u neodrživoj situaciji suficita značenja i deficita vere u ta značenja.
„Pisanje je, u suštini, ljubomora na stvarnost“: Ani Erno nudi jednu od najtačnijih definicija stvaranja u romanu-ispovesti koji razotkriva šta sve ostaje nakon kraja jedne ljubavne priče. Tim rečima ne privileguje realnost, već razotkriva mehanizme opsednutosti jednom osobom i mnogim idejama.
„Shvatila sam da sam serijski zamenljiva“, piše junakinja, i sa nemilosrdnom neposrednošću razlaže potrebu svake ljubavi da bude jedinstvena i unikatna. Provokativna i otvorena, Ani Erno grubo podseća da su od svega samo iluzije večne.
Bonus video: Matija Bećković na Sajmu knjiga
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar