3
Ta šala, taj osmeh koji je nosio sa sobom, kao štit, kao zaštitni znak - to je ono po čemu ću pamtiti Marka Živića, reči su glumca Miloša Bikovića, kojima se oprostio od pokojnog kolege.
Pozorište Dadov. 2005. godina. Novogodišnja tezga – nešto što je za glumce neizbežno. Baš tada, na tom mestu i tim povodom desio se prvi susret tada mladog glumca Miloša Bikovića i njegovog starijeg kolege Marka Živića.
I od tad su, kako se prisetio Biković na današnjoj komemoraciji Marku Živiću u Beogradskom dramskom pozorištu, često drugovali, a mnogo godina kasnije postali i kolege i delili scenu u istom teatru, na Crvenom krstu.
– Sećam se da smo jednom igrali preferans, i toliko mu karte nisu išle od ruke da je rekao: „Mora da me negde čeka Žizel Bundšen“. Ta šala, taj osmeh koji je nosio sa sobom, kao štit, kao zaštitni znak – to je ono po čemu ću ga pamtiti – kazao je Biković.
Podsetio je i na to da je kada je Dadov, mesto na kojem su se upoznali, slavio značajnu godišnjicu, Živić napisao jedan kratki akrostih, na koji, po sopstvenom priznanju, nije bio ponosan. A taj akrostih glumca posvećen Dadovu i Beogradu, je glasio:
„Dao si mi afirmaciju i pažnju, dao sam ti osobenost i talenat… Vredelo je“
I uz napomenu da ni on sam nije ponosan na ono što je napisao, Miloš Biković je, ipak, pročitao akrostih u slavu glumca koji je preminuo 14. oktobra u 50. godini:
„Ti si znao. Mrak se može najuriti klovnovskim nosem crvenim. A prava se aždaja može ubiti mačem drvenim. Rečju, šalom, pričom, replikom, pa i mitom kao oružjem može se braniti zemlja i rekvizitom. O, da, besmisao se može premostiti daskama, žarom iskre iz očiju te bande sa maskama. I da su sila najveća, reči tople, reči blage, vidiš li da za osmeh treba sve više i više snage. I da taj osmeh može otopiti sve smetove, a ćeifi na vreme videti te jebene tikvene cvetove…“
– Vidimo se Marko – bio je poslednji pozdrav Miloša Bikovića pokojnom kolegi.
Bonus video:
Komemoracija Marku Živiću u BDP-u