2
Nove zvezde svetske književnosti En Tajler, Ijan Mekjuan, Izabel Aljende i Luiz Erdrič uveliko se bave pandemijom, ali tu su i romani Miljenka Jergovića i Marka Vidojkovića, kao i pesme Ljubivoja Ršumovića.
Književnici širom sveta bore se oko toga da li i kako da ugrade koronu u svoje romane. Kod nas i u regionu se bar za sada stidljivo i retko pominje pandemija. Miljenko Jergović u knjizi „Vjetrogonja Babukić i njegovo doba“ završava roman u apokaliptičnoj atmosferi na aerodromu „Nikola Tesla“ u vreme epidemije kovida 23 koji je mnogo opasniji od kovida 19 jer se prenosi mislima.
Marko Vidojković u svom romanu „Kovid 19 +“, psihodelično putovanje kroz pandemiju korone u Srbiji, sa svim njenim specifičnim pojedinostima, počinje u Beogradu na vodi 2035. godine. Pesnik Ljubivoje Ršumović se prošle godine izborio sa koronom i o tome je napisao pesmu „Drvene noge (Fantazmagorija o Kovid strahu)“.
Pre 12 godina američka spisateljica Sigrid Nunjez je objavila „Grad spasenja“, roman o dečaku čiji roditelji umiru od misteriozne respiratorne bolesti. Ona je osmislila Ameriku u bliskoj budućnosti koja je izgledala kao daleka distopija, u kojoj virus koji se brzo širi poremeti društvo, škole se zatvaraju, zalihe sredstava za dezinfekciju ruku i hirurških maski nestaju, bolnice sa nedovoljno osoblja ostaju bez respiratora, a pojavljuju se nove virusne varijante , uzrokujući da infekcije rastu i povlače se u talasima, piše „Njujork Tajms“.
Sigrid Nunjez, koja je svoju izmišljenu bolest zasnovala na gripu iz 1918. godine, zaključila je da će „Grad spasenja“ biti njen jedini roman o pandemiji.
Onda se istorija ponovila i ona je otkrila da je tema neizbežna. Prošle zime, skrivena u svom malom stanu u centru Menhetna, počela je da piše roman koji prikazuje ženu koja živi u Njujorku tokom prvog talasa zaraze koronavirusom i koja počinje da se bori sa nemilosrdnim strahom i neizvesnošću.
„Činilo se da je prerano pisati o pandemiji, kroz koju smo živeli, ali je takođe izgledalo teško pisati o bilo čemu drugom“, rekla je Sigrid Nunjez. „Ako se sada dešava, to mora da bude deo priče“.
Više od dve godine nakon početka globalne zdravstvene krize koja je preoblikovala društvo i svakodnevni život, kovid-19 ostavlja neumoljiv trag u književnoj fikciji. U novom nizu knjiga, proslavljeni autori poput En Tajler, Ijan Mekjuan, Izabel Aljende, Luiz Erdrič i Rodija Dojla istražuju, ponekad nevoljno, emocionalne i psihološke odjeke pandemije.
Mnogi novi romani sa temom pandemije nastoje da prihvate osećaj svakodnevnog života u eri kovida: korozivni efekat izolacije, dosadu i monotoniju zatvaranja i karantina, opterećenje u odnosima, način na koji je virus promenio neformalne interakcije i razdvojio neke porodice, a druge okupio.
Pandemija takođe predstavlja nove narativne i umetničke zamke. Neki pisci se brinu da bi zaplet o pandemiji mogao da otera čitaoce koji žele da pobegnu od mračne stvarnosti, ali ignorisanje toga bi moglo da izgleda krajnje nerealno. Drugi se pitaju da li je prerano da se ponovo stvori atmosfera tragedije koja i dalje ubija hiljade ljudi svakog dana. Zatim, tu je i nezgodan narativni problem o tome kako pretvoriti ono što su neki nazvali „dosadnom apokalipsom“ – period zastoja koji je, za najsrećnije, definisan tako što su ostali kod kuće i ne rade ništa – u zadivljujuću priču.
„PTSP koji ćemo svi imati neće uticati samo na to kako se o njemu piše, već i na to da li će neko želeti da čita o njemu ili ne“, rekao je pisac Tom Bisel, koji je savetovao pisce da se klone ove teme u eseju za „Los Anđeles Tajms“. „Kada imate užasno globalno iskustvo u kojem su milioni ljudi umrli, šta tu ima da se umetnički istraži osim činjenice da je to bilo strašno?“
S obzirom na to koliko je virus dominirao našim životima, poplava fikcije o pandemiji je možda neizbežna. I nekoliko autora je reklo da veruju da je to neophodno, fikcija može da pruži način da se obradi emocionalni haos u poslednje dve godine.
„Nisam imao posebne ambicije da pišem o pandemiji, ali bilo je kao ogromno deblo koje mi je palo preko puta“, rekao je Ijan Mekjuan, čiji budući roman „Lekcije“ prati jednog Britanca od 1940-ih do njegovih godina sumraka 2021. godine, kada živi sam u Londonu tokom izolacije, osvrćući se na svoj život.
Bonus video – Pisac Ljubivoje Ršumović o novoj knjizi
