0
Kraj oktobra, Jadran. Smenjuju se oblaci, sunce, kiša, vetar. I more je prelepo, ali i uzburkano i nemirno. I kud ćete bolje "lokacije" za jedan filmski festival?
A baš tu na moru po 28. put održan je Festival slovenskog filma Portorož. Nikom nisu smetali ni oblaci, ni kiša, jer tu su more. I filmovi. A njih je od 21. do 26. oktobra u čuvenom slovenačkom letovalištu bilo čak 101. Ponovo su se u Portorož sjatili reditelji, scenaristi, glumci, producenti, studenti, novinari, ali i predsednik Evropske filmske akademije Matijs Vouter Knol kako bi uživali u igranim, dokumentarnim, kratkim, eksperimentalnim, studentskim filmovima, družili se, dogovarali neke nove saradnje, poslove. I sve to u savršenom ambijentu – tik kraj obale mora.
U Takmičarskom programu na 28. Festivalu slovenskog filma Portorož prikazano je 69 filmova, koji su i bili u trci za nacionalne nagrade Vesna, 28 ostvarenja moglo je da se vidi u revijalnoj selekciji, a četiri u okviru Posebnog programa. Festival se, po tradiciji, odvijao u dve predivne sale ovog popularnog letovališta – Auditorijumu Portorož i Magazinu Grande koji je od nekadašnje solane pretvoren u bioskop, ali i kulturni centar, te galerijski prostor u kom se gledaju filmovi, izložbe, održavaju žurke…
A ako je po nečemu ovaj festival jedinstven onda bi to biio podatak kojim se diče – da je ovo jedan od prvih i retkih pravih nacionalnih filmskih smotri. Naravno tu je i Pula, a srpski pokušaj da se napravi nešto slično na Zlatiboru možda je bolje i ne spominjati više…
Ono po čemu je, bar ove godine, takođe bio unikatan jeste što su, kako bi klinci rekli, žene „izdominirale“.
Gotovo sve ključne nagrade Vesna u Takmičarskom programu dobile su dame – za najbolji film „Kaj ti je deklica“ rediteljka Urška Đukić (kod nas na Festivalu evropskog filma Palić letos preveden kao „Nestašne devojke“), koja je ponela i Fipresci priznanje; za režiju dokumentarca „Gora se ne bo premaknila“ (Planina se neće pomeriti) Petra Seliškar, koja je dobila i nagradu AKMS, specijalno priznanje otišlo je naslovu „Fantasy“ rediteljke i scenaristkinje Kukle, čija su scenografkinja i maskerka takođe ovenčane priznanjima, kao i glumice iz filma Đukićeve za sporednu i glavnu žensku rolu.
I uprkos tome što su dame ostvarile ubedljiv trijumf u Portorožu, zemlji u kojoj su predsednica parlamenta, te ministarka kulture – žene, pomalo je bilo tužno na kraju svečane ceremonije zatvaranja 28. festivala čuti reči Urške Đukić koja je sa scene Auditorijuma Portorož uputila apel:
– Obezbedite nam u državi sistem da žene mogu da budu i majke i umetnice!
A Slovenija je, što je i ovaj festival pokazao, u svemu ispred Srbije, pa tako i u odnosu spram žena.
I još jedna snažna i ambiciozna žena zapravo stoji iza festivala. U stvari, to su dve ličnosti – Nataša Bučar i Bojan Labović. Bučar, direktorka Filmskog centra Slovenije, koji organizuje ovaj festival, sumirajući utiske sa godišnje takmičarske smotre, priznaje za Nova.rs da je ovo bila najbolja godina Festivala slovenskog filma Portorož:
– Mislim da smo festival razvili do nivoa na koji možemo da budemo ponosni. Ovo je jedini nacionalni festival u širem regionu. Atmosfera je bila pozitivna, festival je odlično protekao, pa za otvaranje nije bilo dovoljno karata – sve su bile rasprodate. I zaista svi su prezadovoljni!
Direktor Festivala slovenskog filma Bojan Labović podseća za Nova.rs da je posle pet godina na ovoj poziciji i te kako zadovoljan. Naročito proteklih dana:
– Festival je zabeležio još veću posetu, zanimanje javnosti, a i veliki broj filmova. U tom pogledu vidan je prosperitet. Sad samo čekamo još neku vrstu svetskog proboja. Karte za otvaranje su bile rasprodate, čak i za neke druge projekcije, a više-manje su bile popunjene i projekcije kraćih formi, što mene veoma raduje. Moja festivalska politika do sada je bila da bi trebalo da damo prostora svim filmskim žanrovima, ostvarenjima, svim vrstama filmskog izražavanja i jezika. Popunjene su bile i projekcije studentskih filmova, te i onih iz programa Panorama, dakle ne samo iz Takmičarskog programa, a veliki napredak ostvarii smo kada je u pitanju poseta Industry programa – priča Labović.
Ako bi pokušao da nađe zajedničku nit za sve fimove prikazane na festivalu, ističe s ponosom da je slovenačka produkcija konačno postala stabilna:
– Slovenački film bi sada trebalo da ide korak napred, i da se fokusira ne samo na priče mladih ljudi, na prve, debitantske filmove. Nekada u šali kažem da je slovenački film u nekom smislu adolescentan. Mislim da je sad potreban korak napred – da se rade zrelija ostvarenja, ne samo s nacionalnim, nego i globalno bitnim temama. Tu mladost smo na ovom festivalsko izdanju uspeli dobro da plasiramo, ne samo u smislu filmova, nego i atmosfere, ali mislim da se i zreli autori ne smeju zaboraviti jer su dali temelj tim mladima – smatra direktor Festivala slovenskog filma Portorož.
Ne samo da je upravo završen Festival slovenskog filma Portorož bio najuspešniji u istoriji, i za Filmski centar Slovenije, organizator ove smotre ali i glavni finansijer slovenačke kinematografije, prema rečima direktorke Bučar, zabeležio je u 2025. nabolju godinu:
– Imali smo, bar do sada, najviše novca u istoriji. Utisak mi je da je film u Sloveniji dobio „domovinska prava“. Evo četiri slovenačka filma su uvrštena u uži spisak za nominacije za dodelu nagrada Evropske filmske akademije, što je rekord. To je do skoro bilo nezamislivo. Mislim da se sada konačno sve nekako povezalo – novac, pozitivna atmosfera, nova generacija autora i autorki. Čekamo na saopštavanje nominacija za evropske Oskare i za dve-tri nedelje ćemo znati da li smo nominovani. Na spisku su Urška Đukić, Gregor Božić sa kratkim filmom, dugometražna animacija „Priče iz čarobnog vrta“ (koja je osvojila dve Vesna nagrade, prim.aut.), i „Fiume o morte!“ koji je većinska hrvatska produkcija, ali smo mi značajan koproducent, a i snimatelj je bio Gregor Božić (takođe nagrađen na festivalu u Portorožu). Ako prođemo biće to još jedna potvrda da smo ostvarili najbolju godinu u istoriji – kazuje Bučar.
Osim što ulaže u filmove i festivale, Filmski centar Slovenije ima još jednu misiju – da bisere tamošnje kinematografije prikaže u novom, restauriranom ruhu, kao što je to nedavno bio slučaj s „Kekecom“.
– Bitno nam je da očuvamo sećanje na filmove koji su temelji naše kulture i filma. Puno ulažemo energije i novca u restauraciju kao Filmski centar Slovenije. Takođe, mi smo i vlasnici prava na te filmove, tako da nam je možda lakše nego u zemljama gde su ta prava odvojena od države. Ove godine slovenački film slavi 120-godišnjicu od nastanka prvog filma, i u tom kontekstu ovaj poduhvat je još značajniji.
I kad već pominje istoriju naglašava kao važan podatak i to što su tokom Festivala slovenskog filma Portorož u obližnjem Piranu otvorili, odnosno proglasili Prvomajski trg Evropskim kulturnim blagom (European Culture Treasure):
– Piran je Evropska filmska akademija proglasila jednom od najznačajnijih filmskih lokacija u Evropi, što je za nas veoma značajno. Gost festivala bio je direktor Evropske filmske akademije, koji je prvi put boravio u Sloveniji. Pokušavali smo da dogovorimo i da dodela evropskih Oskara bude u nekoj od narednih godina kod nas, u Sloveniji – otkriva Nataša Bučar.
Filmski centar Slovenije počeo je da ulaže i u serije, što je još jedan značajan iskorak:
– Ista grupa ljude radi i filmove ali i serije. Za nas su zato značajni ti prvi koraci u javnom finansiranju serija. Sada su prve dve napravljene s jako malo novca, jedna od njih je premijerno prikazana na Sarajevo film festivalu, pa sada u Portorožu. Mislim da je i to naša budućnost – da budemo bolji u serijama. Produkcija koju vi imate u Srbiji, ovde je još uvek nezamisliva. Mi smo još na početku ali ovo je prvi korak – priznaje Nataša Bučar.
A Labović se osvrće na to što je na festivalu bilo nekoliko srpsko-slovenačkih koprodukcija, među njima i novi film Slobodana Šijana „Budi bog s nama“. Te koprodukcije sa Srbijom su im izuzetno važne:
– I ne samo sa Srbijom, već sa čitavim regionom, jer nas veže ne samo politička prošlost, nego i filmska, kulturna. Mislim da će ta filmska sadašnjost da se nastavi i u budućnosti, saradnja između srpskih i slovenačkih producenata je stabilna, i možda bi bilo dobro pronaći neke zajedničke teme koje imamo. Čak mislim da bi to trebalo da budu teme iz istorije, ali možda je za neke stvari još rano. Kad kažem istoriju, mislim na blisku prošlost na sve ono što se dešavalo devedesetih, no možda je još rano jer emocije sa svih strana nisu do kraja artikulisane, ali s vremenom će i to doći. Ne bi bilo smisla da tu istoriju ne rešimo i na filmski način – kaže Bojan Labović koji na kraju ukazuje da bi Festival u Portorožu trebalo da diše kao i slovenački film:
– Nadam se da će festival nastaviti da raste, a uslpov za to je da raste slovenački film. Finansiranje se ojačalo i bez obzira na to ko će u našoj zemlji imati političku vlast nadam se da će i ostati tako. Jer nekad je to zavisilo od promena vlasti. Valjda je s tim gotovo.
A Nataši Bučar je cilj da i u 2026. godini Filmski centar Slovenije nastavi s kontinuitetom. To znači da ne dođe do prekida u finansiranju filmova, odnosno konkursa:
– Već devet godina, koliko sam na čelu filmskog centra, ponavljam da mi je kontinuitet prvi cilj, da se održi stabilnost. Neophodno je da imamo kontinuitet konkursa za sufinansiranje. Iako nisam sigurna da ćemo imati veći budžet, programski imamo puno planova, od žanrovskog filma, preko komedije, do serija. I naravno, prioritet su žene. Pa žene su bile među glavnim protagonistkinjama na ovogodišnjem festivalu. U poslednjih nekoliko godina 12 dugometražnih filmova potpisale su žene. Zato su nam sineastkinje prioritet i u budućnosti!
