0
Future Fortune, Dragane Bulut i Pozorište HAU, Nemačka; Opčinio sam te, 2nd to the right, Belgija/Iran
Tačno je stotinu godina od kako su se roboti, kao definisan pojam, pojavili na pozorišnim daskama. Drama R.U.R. češkog pisca Karela Čapeka, skraćenica za Rosamovi univerzalni roboti, premijerno je izvedena januara 1921. godine na sceni Hradec Kralove, pustivši u opticaj širom planete pojam robota.
Od tada se umetnost intenzivno bavi promišljanjem i predviđanjem dehumanizovane ljudske budućnosti, najavljujući tragediju čiji su roboti simbol. Opšte je mesto, koje se više ni ne dovodi u pitanje, kako roboti od smernih i nemislećih slugu, ljudima iza leđa razvijaju svoje supersposobnosti, da bi zahvaljujući tome podjarmili dojučerašnje gospodare i došli im glave.
Nezahvalnici se okreću protiv stvoritelja – to je ipak tipična ljudska osobina – ovekovečena u Kjubrikovoj „Odiseji u svemiru“, sa Halom kao protagonistom psiho drame, obdarenim sve samim ljudskim osobinama.
Sto godina umetničkog predviđanja dehumanizovane budućnosti nije snagom izraza nadmašilo „Metropolis“ Frica Langa, a opseg u kojem se lik robota u umetnosti kreće, sa malim varijacijama, ne izlazi iz gore navedenog.
U utorak su se dve festivalske predstave bavile svetom tehnološke nadmoći i manjom, odnosno većom ljudskom ugroženošću kao posledicom.
„Future Fortune“ Dragane Bulut dovodi simpatičnog, humanoidnog robota na scenu, u verziji nestašnog, inteligentnog dečaka. Predstava je sastavljena iz nekoliko različitih segmenata i povremeno uključuje publiku da aktivno odredi dalji tok radnje.
Posle upoznavanja sa simpatičnim Piperom, čije se opservacije odnose na neke vidljive posrtaje ljudske logike, publici se u dva navrata daje mogućnost da izabere želi li predstavom da se vrati u prošlost (bez robota), ili da sa Piperom ode u budućnost. Publika Bitef teatra oba puta nedvosmisleno glasa za budućnost. Ovde predstava pojačava svoj ironijski diskurs, pa se odlazak u budućnost svodi na robotovo predviđanje pojedinim gledaocima šta će im se desiti, i to u maniru ljudskih vidovnjaka.
Sledi ekološki kviz sa dvoje dobrovoljaca iz publike, pa još jedna anketa kojom se markiraju zloupotrebe tehnologijom, omaž Mili Jovović i Petom elementu i – nema zaključka. Bio je ovo mali revijalni program sa simpatičnim Piperom, Draganom Bulut u ulozi konferansijea i nekoliko igračkih scena Dani Brown ili Caroline Neill Alexander – neizvesno je koja je od dve igračice nastupila.
Druga predstava iste večeri, „Opčinio sam te“, u koreografiji Ehsana Hemata, fokusira se u potpunosti na sukob između drona i troje igrača na sceni, koji grčevito pokušavaju da nađu izlaz i pobegnu svevidećem oku. Dron ih bukvalno napada, ulazi im u najintimniji prostor, okrenuvši se u jednom trenutku preteći i u publiku, izdvajajući određena lica. Dron sa svojim nasrtajima zaista deluje opasno, ples sugestivno svedoči ljudskom nemiru, ugroženosti i strahu, ali i pored dobre igre, sve je to na idejnom nivou prežvakavanje nekih oveštalih opštih mesta. Bez uzbuđenja.
Bonus video: Otvoren glavni program dvostrukog izdanja festivala BITEF
